Priboj – U vremenu kada se svet brzo menja, a moderne navike potiskuju ono što su vekovima stvarale generacije, Priboj ostaje jedan od retkih gradova koji svoju dušu čuva kroz folklor, gusle i tradicionalnu pesmu iz vika. I dok se mnoge sredine bore da povrate interesovanje mladih za kulturno nasleđe, ovde se, gotovo prirodno, staro povezuje sa novim – i nastavlja da živi.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Upravo u tom spoju juče i danas leži posebnost pribojskog kraja: narodni ples, igre i pesme nisu samo umetnost, već identitet.
Ustupljena fotografija, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Folklor u Priboju ima dugu tradiciju, a njen stub decenijama je bilo KUD „FAP“. Pod nazivom KUD “Priboj FAP” društvo postoji od 2016. godine, ali koreni sežu u 1954., kada je, svega pola godine nakon otvaranja Fabrike automobila Priboj, osnovano kulturno-umetničko društvo koje je ubrzo postalo jedan od najvažnijih kulturnih znakova ovog grada.
– Društvo je raslo i razvijalo se sa rastom i razvojem FAP-a- kaže Zoran Bukvić, podsećajući da je FAP bio i ostao generalni sponzor ovog kolektiva.
Ustupljena fotografija, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Kroz društvo su prošle hiljade mladih a sekcije su bile toliko brojne i raznovrsne da su obuhvatale sve – od folklora, muzičkih i literarnih sekcija, preko pozorišta, do tamburaški i duvačkog orkestra.
-Fapova škola folklora, kroz koju je prošlo preko 2000 mladih, predstavila se u preko 80 gradova širom Jugoslavije i ostavila iza sebe nezaoboravne turneje po Evropi, Aziji i Africi- navodi Bukvić, ističući da su upravo folklor i narodni orkestar doneli najveću afirmaciju društvu.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Danas, međutim, vreme je drugačije. Nekada moćno društvo FAP ne funkcioniše kao pre, ali na scenu stupaju nova društva – i, što je najvažnije, sve više dece.
Poslednjih par godina u Priboju donose pravi procvat folklora. Brojna novoformirana društva okupljaju učesnike od najmlađih uzrasta, a interesovanje je veće nego ikad.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Jedno od njih je KUD pri Domu kulture “Pivo Karamatijević”, koje postoji nepune četiri godine i okuplja dosta mladih uzrasta od sedam do 15 godina.
– Njihovo pojavljivanje na sceni uvek izazove velike ovacije publike-navode iz Doma kulture, potvrđujući da se stvara novi talas ljubavi prema narodnoj igri.
Ustupljena fotografija, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Novi duh svakako predstavlja i KUD „Lim“, osnovan 2024. godine, nakon višegodišnjeg rada školskih folklornih sekcija. Danas okupljaju preko 170 aktivnih članova raspoređenih u više grupa, a njihov rad je već međunarodno prepoznat. Predsednik društva je Kaim Selimagić, dok je za umetnički deo programa zadužen Aleksa Nikačević, korepgraf i umetnički rukovodilac.
-Aktivno učestvujemo na domaćim i međunarodnim festivalima a jedan od najznačajnijih uspeha ostvaren je na festivalu u Bugarskoj, gde smo osvojili prvu nagradu za izvođenje koreografije “Igre stare Srbije”- ističe Aleksa Nikačević.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Gusle, frula i pesme iz vika – glas tradicije koji odoleva vremenu
Paralelno sa folklorom, u Priboju živi i jedna posebna tradicija: guslarska pesma, frula, okarina i pevanje iz vika. Društvo guslara Priboj pod sadašnjim nazivom postoji od 2016. godine, ali koreni idu do 1984. i prvog guslarskog društva „Vukoman Šalipurović“.
-Sadašnje društvo postoji već desetak godina i nadamo se da će opstati, jer zaista ozbiljno radimo i dobro smo organizovani. U okviru društva aktivno je oko pedesetak članova – guslara, frulaša, svirača okarine i violine, kao i grupa koje neguju pesme iz vika i romanijske pesme-kaže predsednik Društva guslara Priboj Zoran Bjelić.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Dobrica Bukvić, predsednik Skupštine Društva guslara, ističe ono što je posebno za ovaj kraj:
-Reka Lim nam određuje kulturološku granicu. Desna strana više preferira trubu i pesme iz vika, dok leva strana prema Pljevljima više je okrenuta guslama i romanijskim pesmama- objašnjava Dobrica.
Iako se često čuje da mladi nemaju interesovanja za tradicionalnu muziku, Marko Kojadinović dokazuje suprotno.
-Čast je biti deo ove ekipe i čuvati tradiciju. To mora da se doživi. Mnogi mladi na prvi pogled odbijaju pesme iz vika jer ne znaju njihovu suštinu, ali kad se udube, shvate da su to emotivno-romantične pesme. O ljubavi momka i devojke, o susretima, o korzou. To su stihovi iz srca- navodi Kojadinović opisujući svoju ljubav prema tradiciji i želju da sačuva korene.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje
Od grandioznih nastupa KUD-a FAP širom sveta, preko novih društava koja pune sale i uče decu prvim koracima kola, do guslara i pevača iz vika koji čuvaju sećanje na vremena kada se pesma rađala na sokacima – Priboj i danas diše tradicijom.
Ono što povezuje sve ove priče jeste zajednička težnja da se nasleđe ne prepusti zaboravu. U gradu na Limu, folklor i pesma iz vika nije samo hobi. On je identitetski stub i dokaz da se vrednosti mogu čuvati i negovati dok god ima onih koji je nose u srcu, pevaju je, igraju i predaju dalje.
Tekst je nastao u okviru projekta “Turistički biseri grada na Limu”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Priboj iz sredstava za učešće na Кonkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PP Media