Prijepolje – Demografska politika je važan segment svake države. To potvrđuje i činjenica da se sve vlade, odmah po stupanja na političku scenu, kunu u nameru da će se temeljno baviti ovim pitanjem. Međutim, praksa govori da opipljiviji rezultati izostaju, uprkos visokim davanjima iz državnog budžeta. To je posebno očigledno u manjim opštinama odavno načetim „virusom“ ekonomskih migracija. Prijepolje nije nikakav izuzetak po tom pitanju.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografija: Trem print Prijepolje
Sedam matičnih osnovnih škola u opštini Prijepolje imaju bar dvostruko više izdvojenih odeljenja. Ako isključimo dva izdvojena odeljenja u prigradskim naseljima Ratajska i Zalug sa relativno visokim brojem učenika, u ostalim se broj učenika kreće do jednocifrenog nivoa, od 1 – do sedam, osam, devet!
Sa druge strane Ustav i zakoni u oblasti obrazovanja, ali i neki drugi propisi, garantuju pravo građanina na osnovno obrazovanje i obavezu države da omogući njegovo ostvarivanje. A, ipak?
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografija: Trem print Prijepolje
Ipak, u mnogo primera, sve to papreno košta državu.
Sagovornik našeg portala, Drago Popadić, prvi čovek opštine, ističe da lokalna samouprava, zbog svoje izrazite teritorijalne razuđenosti, prirodno ima veći broj izdvojenih odeljenja, što nosi znatne organizacione i finansijske izazove. Ipak, dodaje on, lokalna samouprava ostaje opredeljena da podrži pravo svakog deteta na jednako dostupno osnovno obrazovanje, bez obzira na mesto stanovanja.
-U ovom trenutku, Opština za osnovno obrazovanje izdvaja oko 120 miliona dinara, dok Republika Srbija obezbeđuje više od 540 miliona dinara za plate zaposlenih. Izdvojena odeljenja zahtevaju dodatne resurse – nastavni i tehnički kadar, prevoz i održavanje objekata – što finansira lokalna samouprava. U nekim slučajevima, troškovi po učeniku u ruralnim izdvojenim odeljenjima su i do deset puta veći u odnosu na matične škole. Svesni smo da ovo nije dugoročno održivo bez sistemske podrške na republičkom nivou. Zato se zalažemo za dijalog sa Ministarstvom prosvete, školama i roditeljima o modelima koji će obezbediti i kvalitet i održivost – kroz regionalizaciju nastave, kombinovana odeljenja, digitalnu podršku i mobilne nastavne timove, kaže predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografija: Trem print Prijepolje
Naravno da obrazovanje spada među prioritete lokalnog budžeta. To, ipak, ne znači da je ova delatnost privilegovana kad su u pitanju neophodne uštede i racionalizacija?
– Obrazovanje je jedan od najvećih prioriteta lokalne samouprave i za tu namenu izdvajamo više od četvrtine godišnjeg budžeta – preko 400 miliona dinara se, naime, izdvaja za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Ipak, odgovorna politika podrazumeva i racionalizaciju, čak i u prioritetnim oblastima, ističe prvi čovek opštine.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografija: Trem print Prijepolje
U uslovima ograničenih finansijskih resursa i sve većih stalnih troškova, strategija opštine se oslanja na odgovorno planiranje i uvođenje kontrolnih mehanizama. U prethodnom periodu sa aktivom direktora škola održani su sastanci posvećeni racionalnom trošenju, kao i poštovanju pravilnika o standardima za finansiranje ustanova.
– Кako bi se izbegla neravnomerna ulaganja, lokalna samouprava je preuzela ulogu u projektovanju i planiranju investicionog održavanja školskih objekata. Cilj nam je da svake godine jedna škola bude u fokusu ozbiljnijih investicija, kako bismo u periodu od 5–6 godina rešili ključne infrastrukturne izazove. Centralizovanim nabavkama energenata i materijala takođe možemo da pravimo uštede i dodatno unapređujemo transparentnost i efikasnost, ističe član Opštinskog veća Marko Šljukić.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografija: Trem print Prijepolje
Praksa govori da opipljiviji rezultati izostaju, uprkos visokim davanjima iz državnog budžeta. To je posebno očigledno u manjim opštinama odavno načetim „virusom“ ekonomskih migracija?
Iako država ulaže znatna sredstva u populacionu politiku, od novčanih davanja za novorođenčad do subvencija za kupovinu kuća i stanova, izazovi u malim opštinama poput Prijepolja ostaju veliki. Razlozi odlaska mladih nisu isključivo ekonomske prirode – već i nedostatak infrastrukture, adekvatnog posla, perspektive za veći napredak i različitih društvenih sadržaja.
– Zato demografska politika mora biti integrisana sa lokalnom ekonomijom, obrazovanjem i socijalnom podrškom. Naš cilj je da iskoristimo prednosti koje Prijepolje ima – zdrava životna sredina, prirodni resursi i kulturna baština – kako bismo stvorili uslove za ostanak, povratak i novi početak mladih ljudi u našem kraju, pojašnjava Šljukić.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografija: Trem print Prijepolje
Obrazovne reforme su školama nametnule obaveze koje znače obezbeđivanje uslova za redovnu i dodatnu nastavu iz predmeta koji su nekada imali samo eksperimentalni karakter, pa se sada za dva-tri učenika u izdvojenom odeljenju mora obezbediti minimum pet-šest pedagoga različitih obrazovnih profila, plus obavezno tehničko osoblje, plus prevoz kako malobrojnih đaka tako i mnogobrojnih učitelja i nastavnika…Sve to košta!
Reforme u obrazovanju donele su potrebu za sveobuhvatnijim programima i u najudaljenijim školama. U praksi, to znači angažovanje velikog broja nastavnika, tehničkog osoblja i organizovan prevoz – čak i za odeljenja sa manje od pet učenika.
– Opština Prijepolje finansira besplatan prevoz učenika sa preko 40 miliona dinara godišnje, od čega 25 miliona za redovne linije, 15 miliona za vanlinijski prevoz, kao i više od 20 miliona za prevoz zaposlenih u školama – kaže ispred Opštinske uprave Jela Posrkača.
Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografija: Trem print Prijepolje
Iako je svakako cilj da svako dete dobije jednako obrazovanje, postavlja se pitanje dugoročne održivosti ovakvog sistema. Zato se zalažemo za model koji će štititi pravo na obrazovanje, ali i omogućiti bolje planiranje i efikasniju upotrebu resursa, zakljukuje Posrkača.
Кakva su predviđanja, šta nas čeka u sektoru obrazovanja narednih godina i decenija?
Obrazovanje u Srbiji u narednim godinama prolaziće kroz značajne transformacije. Očekuje se dalji pad broja učenika u ruralnim sredinama, što će zahtevati optimizaciju školske mreže i modernizaciju nastavnih modela – kombinovana odeljenja, digitalna platforma, mobilni timovi.
– Neophodno je više ulagati u obuku nastavnika, savremenu opremu i prilagođene programe koji prate potrebe tržišta rada. Poboljšanje položaja nastavnog osoblja biće ključno za očuvanje kvaliteta obrazovanja – smatra prvi ćovek opštine Drago Popadić.
Tehnologija će sve više ulaziti u učionice, ali je važno da sve reforme budu zasnovane na realnim podacima i usklađene sa potrebama lokalnih sredina.
– Zato je učešće lokalne samouprave u kreiranju obrazovnih politika izuzetno važno – jer samo tako možemo stvoriti sistem koji je i pravičan i održiv, kaže na kraju razgovora za portal PP media, Marko Šljukić, član Opštinskog veća zadužen za obrazovanje.
Tekst je nastao u okviru projekta “Puna škola učitelja ali nema đaka”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Prijepolje iz sredstava za učešće na Кonkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2025. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
PP Media