Prva investicija posle 1974. godine kada je uvedena struja i devedesete kada je prokopan put Kosatica – Konik – Pravoševo – Međani – Aljinovići meštani sela Pravoševo, koje pripada prijepoljskoj opštini, imali su razloga za slavlje. Naime asfaltni put do 3.100 metara popeo se u srce zlatarske planine i centar sela što je bio vekovni san gorštaka sa ove planinske lepotice. Izgrađen je na jedinstven način jer je finansiran skoro u kompletnom iznosu od 55.000 evra sredstvima meštana. Samo jedan od njih, Miladin Vasiljević i njegova supruga Mirjam odvojili su od svoje ušteđevine, zarađene daleko od ovih planina, 25.000 evra. A zatim su se ređali i ostali koji su u ovo krizno vreme izdvojili koliko je ko mogao. Na čelu akcije bio je predsednik susedne opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević koji je rođen u ovom selu. Matična opština Prijepolje izdvojila je simboličnih 1,2 miliona dinara, i to je još u fazi raspisane javne nabavke.
– Naravno svi mi dugujemo zahvalnost mom bratu Miladinu Vasiljeviću koji je poklonio za izgradnju skoro polovinu novca i to je presudno uticalo da dođemo do ovog puta, kojim smo i ja i on i moji Pravoševci decenijama gazili blato do kolena. Pored ove investicije, naša porodica Vasiljević, s obzirom da smo prva koja gravitira ka Novoj Varoši, skupili smo 10.000 evra, komšije iz Vujčića dale su 3.800 evra, naši rođaci Prišunjci 3.200, Ljujići oko 4.000 evra, Čakarevići su izdvojili 2.100 evra a Vitorovići 450. Mi smo svi rođeni u ovom selu i nikome nije bilo žao, već drago da pomognemo – rekao je Vasiljević dodajući da u akciji ne bi ni uspeli da nije bilo i predsednika Opštine Priboj Lazara Rvovića.
„On je naše gore list, lično je dao 500 evra za izradu projekta našeg puta kao i predsednik skupštine Nova Varoš Nikola Jelić koji je iz svog džepa dao 500 evra. Dosta prijatelja je učestvovalo da se pomogne našem selu, za koje ću uvek reći da mi je žao što pripada opštini Prijepolje, a zahvaljujući meni kao predsedniku opštine Nova Varoš i ljudima koji su me podržali ne bi uspeli u ovoj namerama”, istakao je Vasiljević.
On dodaje da kao opština dosta ulažu u razvoj sela, i da su samo ove godine asfaltirali 30 kilometara boljih puteva nego što je ovaj.
„Asfaltiranje mog rodnog kraja je meni veoma važno i mnogo mi znači, zbog toga su došli ovde i zamenik predsednika opštine Branko Bjelić i odbornici i članovi veća opštine gde sam predsednik, a ja ću se njima sigurno revanširati kada oni budu imali neke svoje akcije u selima gde su rođeni”, navodi Vasiljević koji kaže da je ovde više u svojstvu inicijatora akcije i domaćina iz Pravoševa.
Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da godinama učestvuje u donošenju odluka o asfaltiranju puteva i da se uvek zalaže da to bude urađeno dobro.
„Nikada se nisam otimao za neki pravac, bitno je da bude urađen trajno i kako bi se posle moglo raditi nešto drugo. I ovo je teritorija opštine Prijepolje, neko će reći zašto se ne radi u Brodarevskom kraju, Babinskom, zašto ne radimo Đurovo a teritorija je teška i razuđena i nisu ovo definisani prostori do kraja. Generalno se smanjuje broj stanovništva i ovi prostori će biti drugačiji. Moderne zemlje su to drugačije rešili, kroz Nemaču ne možete naći ni jedno selo, sve su to ušorena naselja do male varošice. Brdsko-planinski predeli su za nas emotivni i još uvek ga nastanjujemo ali je teško do njih dovesti kompletnu infrastrukturu. Da se ne lažemo nije ni moguće”, rekao je Zindović, ali se sa njim nije složio predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
„Ovo su suviše lepi prostori da bi bili ne naseljeni. Ako mi ne budemo bili pametni da ih naseljavamo i koristimo, verujte neko će ih naseliti. Divimo se lepim prostorima u Švajcarskoj, Sloveniji, a mi imao lepše i možemo ih valorizovati na razne načine. Smatram da za predsednika opštine Nova Varoš imamo jednog domaćina koji je sva sela u svojoj opštini infrastrukturno uredio i za koga tvrdim da najbolje vodi finansije lokalne samouprave”, navodi Rvović.
Miladin Vasiljević koji je najveći donator za asfaltiranje puta u selu Pravoševo iz njega je otišao davne 1973. godine.
„Siromašan je kraj ovo bio, ničega nije bilo, samo stara kuća. Roditelji su mi bili siromašni, posla nije bilo, zato sam ja lično odavde i otišao. Kasnije smo tek ovde radili i dograđivali i uređivali. Najstariji sam u ovoj mojoj familiji. Od oca imao sam četiri sestre koje su dosta mlađe od mene. Što kažu bila je puna kuća dece. Otišao sam preko biroa za rad u Francusku. Radio sam nekoliko godina u fabrici Mišelin, posle sam menjao, radio sam u montažnoj firmi, jedno vreme sam vozio. Poslednjih 20 godina sam otvorio svoje preduzeća gde sam radio do penzije”, rekao je Miladin Vasiljević.
Prema njegovim rečima put je nekada bio sokačić kojim se prolazilo.
„Svi smo pomogli rođaku Radu, koji je sada predsednik opštine Nova Varoš, kako bi se ovaj put uredio, da konačno do svoje kuće zakoračimo sa asfalta. Nikada se tome nismo nadali ni očekivali, ali želja mi je bila da pomognem mom selu. Uradio sam koliko sam mogao, od srca sam odvojio i danas sam srećan. Uspeli smo svi zajedno i ako sam dao malo više nego ostali, ništa ne bismo odradili da nismo svi učestvovali, i rođaci i komšije”, kaže Miladin koji se u Srbiju nije vratio sam već sa suprugom francuskinjom Mirjam sa kojom ima troje dece, tri sina i četvoro unučadi.
„Udala sam se za njega zato što sam ga puno volela, svuda sam išla sa njim tako sam sada došla i u Pravoševo”, na dobrom srpskom priča Mirjam.
„Dolaze nam i deca. Više su ovde boravili kada su bili mali. Dok mi je otac bio živ, redovno, ceo godišnji odmor smo provodili u selu. Najmlađi sin nam je bio pre mesec dana. Prezadovoljan sam koliko i šta smo sve uradili, prvo ovaj asfaltni puta a nadam se da nećemo stati, da ćemo uspeti da ga sastavimo sa školom i do ostalih zaseoka. Puno mi je srce sad”, priča Miladin.
Meštanin Dragivoje Ljujić kaže da ovaj put nekada nije ni postojao i da je bilo bespuće.
„Izlazili smo brdom, to je bilo mukotrpno. Zimi smo se sami snalazili i čistili te puteve. Zaprega je išla i kda su se dešavali neki smrtni slučajevi. Vrlo teško se živelo ovde. Evo danas dobili smo ovaj asfalt. Ovo je velika stvar i zahvaljujem se velikom donatoru Miladinu Vasiljeviću koji je povukao najviše iz svog džepa i prepoznao da je ljudima koji bi ovde ostali da žive to potrebno. Mi smo između sebe skupili koliko smo mogli novca, neko je prodao kravu, neko balvan i uglavnom su se ljudi snašli”, kaže Ljujić, čija familija je skupila 4.350 evra i kojima je novac stizao i iz dijaspore.
On je dodao da iako u Pravoševu ima danas manje naroda, put im je veoma potreban kako bi im neko i došao.
„Ljudi su se ovde uvek mučili. Teško nam je i što smo Prijpoljska opština a oni to slabo prepoznaju, vrlo teško se snalazimo, ali sve u svemu ima dobrih ljudi koji pomažu i vidim da ćemo izgurati. Još su ovde gorštaci kojima reč mnogo važi i mnogo je bitna”, navodi Ljujić.
Predsednik skupštine Nova Varoš Nikola Jelić ujedno i direktor Srbijašume ŠG u Prijepolju rekao je da asfalt koji je urađen u Pravoševu nije za visoke terete.
„Čuvaćemo ga, znamo koliko smemo da opteretimo kamione, postavićemo i znakove. Moramo svi zajedno i mi iz Srbijašume i meštani i kupci da se odnosimo domaćinski. Ovo je ogroman kapital koji znači ne samo za opštinu Nova Varoš nego i za Prijepolje. Zlatar je jedna od najlepših planina sugurno u celoj Srbiji, svake godine izvuče se negde oko 40 hiljada kubika što iz varaškog dela što iz uprave Prijepolje”, kaže Jelić koji je za ovaj put izdvojio 500 evra da pomogne meštanima, a najviše zbog predsednika opštine Vasiljevića koji vodi poreklo iz ovog sela.
Izvor: GZS i PP Media