Radnici na lizing još čekaju status

Tekst Zakona o agencijskom zapošljavanju nije dobio zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta i može se očekivati da uskoro bude vraćen na doradu, iako mišljenje SES nije obavezujuće. To znači da dve najvažnije primedbe sindikata – da se na 10 odsto ograniči procenat radnika na lizing i da se uvede agencijski depozit – nisu prihvaćene.

Novi zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija i da premosti višegodišnji pravni vakuum. Međutim, sindikalni predstavnici sada su nezadovoljni tekstom propisa i ne vide razlog sastajanja radne grupe, kada je njihov stav ovom prilikom potpuno zanemaren.

– Radna grupa je usvojila jednu verziju teksta, a sada nam je posle javne rasprave ponuđen potpuno promenjen tekst čiji je autor Ministarstvo rada – kaže Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. – Bez ikakvog obrazloženja, poturaju nam zakon koji nismo prihvatili, najverovatnije pod pritiskom stranih investitora.

Naš sagovornik naglašava da je bez pomenute dve najvažnije primedbe Zakon o agencijskom zapošljavanju besmislen. Mihajlović ističe da je nedopustivo da ne postoji agencijski depozit ili da je on minimalan.

– Što je veći ulog, suzbiće se rad manjih agencija za zapošljavanje koje uglavnom mešetare – smatra on. – A, ukoliko se ne smanji kvota poslodavcima koliko radnika mogu da zaposle, ono što je trenutna situacija u Nišu, da oko 60 procenata radnika radi na lizing, desiće se u svim gradovima.

Sindikati su predlagali da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na lizing od ukupnog broja zaposlenih, a najviše do 30 odsto, i to samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad. Ovaj predlog, ipak, nije dobio zeleno svetlo.

Jedna od nedoumica oko koje se spore sindikati sa Ministarstvom je i termin “srodni poslovi” u uvodnom delu zakona, jer nije preciziran.

Uporedni radnik je onaj koji radi iste poslove kod poslodavca za istu platu, kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim, ili sličnim poslovima. Brisanjem termina „slični poslovi“, dolazi do toga da ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, da druge ukida i da za te poslove zapošljava radnike posredstvom agencije.

DORADA ILI SKUPŠTINA

Novi propis može i bez pozitivnog stava Socijalno-ekonomskog saveta biti poslat Vladi, a potom i republičkim poslanicima na usvajanje. To bi moglo da se desi već u martu, što znači da bi zakon počeo da se primenjuje u aprilu.

U SSSS očekuju da će Ministarstvo za rad uskoro zakon vratiti na doradu, odnosno da će se ponovo okupiti radna grupa.

Izvor: Novosti