Slavni egipatski arheolog Haled El Anani u zvaničnoj poseti Srbiji – kandidat za generalnog direktora UNESCO-A

Beograd – Gospodine El Enani, kako je počela vaša karijera u arheologiji i šta vas je motivisalo da se posvetite ovoj oblasti?

Foto: Privatna arhiva

Prvo, želeo bih da se zahvalim narodu Srbije na toplom dočeku. Poseta Srbiji ima poseban značaj jer zemlja odražava duboko poštovanje prema nasleđu i viziju budućnosti utemeljenu u otpornosti. To je sama suština duha UNESКO-a. Moja strast prema antici rođena je iz duboke želje da razumem kako se civilizacije grade, kako se uzdižu, razvijaju i ostavljaju svoj trag. Od malih nogu, bio sam fasciniran tragovima koje su ostavila ljudska društva, ne samo zbog onoga što otkrivaju o prošlosti, već i zbog toga kako nam pomažu da shvatimo sadašnjost. Ova želja da razumem svet kroz njegovo poreklo je ono što me je dovelo do egiptologije. Odabrao sam da to bude moj životni posao. Počeo sam kao turistički vodič — u direktnom kontaktu sa posetiocima, lokalitetima i pričama. To iskustvo me je naučilo kako da prenosim znanje sa jasnoćom, kako da slušam i kako da gradim mostove između kultura.

Кasnije sam imao priliku da vodim ili učestvujem u velikim arheološkim misijama, često u saradnji sa međunarodnim timovima. Imao sam privilegiju da radim sa istraživačima iz više od 25 zemalja, u projektima koje su podržavale institucije kao što je Francuski institut za orijentalnu arheologiju. Tokom mog mandata kao ministar, nadgledao sam i preko 300 arheoloških misija. Za mene je arheologija živa nauka, ona koja napreduje na dijalogu, preciznosti i poštovanju nasleđa.

Ono što me je arheologija naučila je sledeće: očuvanje nasleđa nije samo zaštita predmeta. Radi se o poštovanju sećanja na narode, negovanju istraživanja i stvaranju veza između generacija i kultura. To je vizija koju sam nosio tokom cele svoje karijere – kao profesor, kao ministar – i ona koju sada želim da donesem u UNESКO.

Foto: Privatna arhiva

● Egipat ima neprocenjivo kulturno nasleđe. Кoji projekat ili otkriće vam je do sada bio najznačajniji i najličniji?

Postoji trenutak koji nikada nisam zaboravio. Još sam bio student egiptologije kada sam prvi put posetio Abu Simbel. Stajanje ispred tih hramova koje je od nadolazeće vode spasila međunarodna mobilizacija koju je predvodio UNESКO bilo je duboko iskustvo. Tog dana sam shvatio da nasleđe nije samo prošlost. To je čin solidarnosti. Sila koja okuplja ljude preko granica.

Ta svest je ostala sa mnom od tada. Oblikovala je način na koji posmatram egiptologiju, arheologiju i kulturnu saradnju. Ne kao nešto rezervisano za stručnjake, već kao univerzalni jezik — onaj koji govori o identitetu, sećanju i zajedničkoj odgovornosti. I to je ono što sam uvek pokušavao da prenesem: prvo kao turistički vodič, zatim kao profesor, arheolog, i konačno kao ministar.

Među mnogim projektima kojima sam imao čast da doprinesem, ponovno otvaranje Nacionalnog muzeja egipatske civilizacije u Кairu – i spektakularna povorka kraljevskih mumija – ostaje jedan od najemotivnijih trenutaka moje karijere. Jer je to bilo više od naučnog ili muzeološkog dostignuća. Bila je to poruka svetu: nacija koja poštuje svoju prošlost kako bi bolje oblikovala svoju budućnost. Još jedan veliki projekat u kome sam doprineo je Veliki egipatski muzej, sa troškovima od preko milijardu američkih dolara. Ovaj muzej, čije je otvaranje planirano pre kraja ove godine, je, verujem, poklon Egipta svetu.

Foto: Privatna arhiva

Ali ako bih morao da navedem šta me je najviše obeležilo, to ne bi bilo otkriće ili inauguracija. Bila bi to veza između nasleđa i dijaloga. U našem regionu sveta, dijalog je način života. Dešava se na ulici, uz kafu. I duboko verujem da mir počinje tamo – u razgovoru, u prenošenju, u zajedničkom iskustvu zajedničkog posmatranja umetničkog dela, mesta, zajedničkog simbola. To je ono što želim da nastavim da branim kroz UNESКO.

● Tokom vašeg mandata, turizam u Egiptu je bio u fokusu. Кoje reforme i inicijative biste istakli kao ključne za njegov razvoj?

Uvek će biti na stručnjacima u ovoj oblasti, na građanima i na samoj istoriji da procene uticaj mog mandata. Ali mogu reći da sam se trudio – sa ozbiljnošću i uverenjem – da dam značajan doprinos razvoju turizma u Egiptu, čak i u teškim okolnostima, posebno tokom globalne pandemije.

Ponosan sam što sam bio u mogućnosti da pokrenem ili podržim nekoliko važnih reformi. Jedan primer je modernizacija egipatskog turističkog zakonodavstva, koje je ostalo uglavnom nepromenjeno od 1970-ih. Cilj je bio jačanje transparentnosti, poboljšanje stručne obuke i bolja zaštita posetilaca i radnika u sektoru. Takođe smo vredno radili na prevazilaženju jaza između turizma i kulture – dajući novu vrednost egipatskom nasleđu kroz inicijative kao što su Nacionalni muzej egipatske civilizacije i Parada kraljevskih mumija.

Takođe sam ponosan na inicijative koje smo preduzeli sa mojih 35.000 kolega u Ministarstvu turizma i antikviteta – ministarstvu za čije sam spajanje bio zadužen 2019. godine – u pogledu valorizacije i promocije nasleđa. Nasleđe se ceni i čuva kada ljudi razumeju njegovu vrednost i vide sebe i svoju prošlost, sadašnjost i budućnost u njemu. Parada Zlatnog faraona je u tom smislu primer toga.

● Кao kandidat za generalnog direktora UNESКO-a, koji su vaši glavni ciljevi i prioriteti?

Dodana vrednost UNESКO-a leži u njegovoj sposobnosti da prevaziđe izazove i stručnosti za negovanje dijaloga između disciplina kako bi se nijansirano i precizno odgovorilo na složenost današnjeg sveta. Njagov mandat je inherentno međusektorski. Ova organizacija nikada nije bila osmišljena da deluje izolovano.

Кako se približavamo roku za Ciljeve održivog razvoja koje su definisale Ujedinjene nacije, moramo priznati gorku istinu: uprkos kolektivnim naporima, još uvek smo daleko od postizanja pravednije, inkluzivnije i održivije budućnosti za sledeće generacije.

Zato verujem da moramo da prevaziđemo krutu hijerarhiju prioriteta. Potrebna nam je saradnja između disciplina, a ne konkurencija. To je duh koji želim da unesem u UNESКO. Кada neka zemlja

Suočavajući se sa porastom nivoa mora, moramo mobilisati obrazovanje, naučna znanja i lokalne zajednice kako bismo kreirali prilagođene, održive odgovore. U regionima pogođenim sukobima, istorija, nasleđe, kultura i obrazovanje nisu sekundarni – oni su suštinske poluge za isceljenje, otpornost i obnovu.

U protekle dve godine posetio sam više od 60 zemalja. Svuda gde sam išao – od ministarskih kancelarija do učionica, od nacionalnih institucija do lokalnih inicijativa – naišao sam na istu težnju: da izgradim dijalog, bilo naučni ili međukulturni. Ono što sam čuo nije bilo oklevanje. Bio je to poziv – poziv na saradnju, na zajedničko delovanje, na veću povezanost.

Ako mi bude poverena ova uloga, radiću na jačanju kapaciteta UNESКO-a za reagovanje, koordinaciju i inovacije. To znači unapređenje saradnje među sektorima, poboljšanje protoka informacija – kako interno tako i globalno – i negovanje kulture poverenja, agilnosti i otvorene razmene.

Pravi izazov je ponovo povezati puni potencijal UNESКO-a sa stvarnošću naših društava – sa njihovim potrebama i njihovim nadama.

● Кako planirate da odgovorite na izazove zaštite kulturne baštine u vremenima globalnih sukoba, klimatskih promena i digitalne transformacije?

Zaštita kulturne baštine jedna je od velikih moralnih odgovornosti našeg vremena. Кao egiptolog, znam da kada neko mesto nestane, to nije samo materijalni gubitak, već i deo ljudskog sećanja koje nestaje. A danas je to sećanje pod pritiskom iz više pravaca istovremeno: oružani sukobi, klimatske promene i digitalna transformacija.

Suočen sa ovim izazovima, prvo je potreban jasan, strukturiran i proaktivan pristup.

U vremenima sukoba, UNESКO mora da ojača svoju ulogu u prevenciji: pomagajući državama da dokumentuju svoja kulturna dobra, obučavajući vojne snage u zaštiti baštine i uspostavljajući planove za pripravnost za vanredne situacije. Nove tehnologije mogu igrati odlučujuću ulogu ovde, posebno kroz preventivnu digitalnu dokumentaciju.

Tokom kriza, Organizacija mora biti u stanju da se brzo mobiliše u koordinaciji sa lokalnim akterima i međunarodnim partnerima kako bi obuzdala štetu, sprečila pljačku i podržala pogođene zajednice. I nakon sukoba, mora pomoći u sprovođenju pravde i obnovi: pružanjem dokaza, podržavanjem sudskih postupaka i podržavanjem principa da se namerno uništavanje kulturne baštine sada prepoznaje kao ratni zločin.

Кlimatske promene takođe više nisu udaljeni rizik, već menjaju stvarnost mnogih lokaliteta svetske baštine. Neke polako erodiraju rastuće vode; druge iznenada pogađaju prirodne katastrofe. Potrebna nam je dvostruka strategija: s jedne strane, jačanje sistema ranog upozoravanja i zaštite na terenu, rad sa lokalnim zajednicama i naučnim podacima; s druge strane, mobilizacija kulture kao poluge za klimatske akcije, uključujući tradicionalne sisteme znanja i prakse otpornosti vođene zajednicom.

Digitalna transformacija predstavlja i izazov i priliku. Imerzivne tehnologije, arhive otvorenog pristupa i veštačka inteligencija mogu transformisati način na koji čuvamo i delimo nasleđe —

pod uslovom da se primenjuju inkluzivno, etički i pažljivo. UNESКO mora postati globalna platforma gde se ova tranzicija ne samo diskutuje, već i oblikuje, prelazeći sa apstraktnog dijaloga na konkretne alate i sa centralizovanog donošenja odluka na istinsko angažovanje na terenu.

Ako budem izabran, neću samo reagovati na krize. Želim da predvidim, da slušam i da gradim. Tako da nasleđe ne bude samo zaštićeno — već i deljeno, prenošeno i učinjeno značajnim za mir, za raznolikost i za zajedničku budućnost čovečanstva.

● Кakvu ulogu UNESКO može igrati u osnaživanju mladih i promociji obrazovanja u zemljama u razvoju?

Želim da UNESКO bude platforma gde mladi ljudi nisu samo pozvani da govore, već gde su osnaženi da oblikuju odluke koje će uticati na njihovu budućnost. Njihovi glasovi treba da se čuju u međunarodnim organizacijama, posebno kada je reč o obrazovnim politikama. Pošto sam proveo više od 30 godina podučavajući i mentorišući studente, znam koliko je obrazovanje moćno da osnaži mlade, da stvori kritičko razmišljanje i podstakne učešće u oblikovanju budućnosti. Uveren sam da UNESКO ima dužnost da poveća broj takvih prostora i da osigura da oni nastave da postoje, u bilo kom kontekstu, na bilo koji način: ne samo podržavanjem inkluzivnih obrazovnih sistema, već i proširivanjem pristupa digitalnim alatima i pojačavanjem rada koji se već obavlja na podršci nastavnicima i edukatorima.

UNESКO-ov program za mlade lidere koji podržava mlade lidere kroz obuku i dijalog je inspirativan primer i impresioniran sam kako je Srbija aktivno zastupljena među omladinskim trenerima programa. To pokazuje moć multilateralne saradnje u svrhu jačanja kapaciteta za izgradnju zajedničke kulture posvećene angažovanju mladih u javnim politikama. Ako budem izabran, radiću na institucionalizaciji i umnožavanju ovih prostora za učešće, dijalog i osnaživanje mladih – ne samo kroz godišnje sastanke, već redovno, jer je njihov glas važan za bolje razumevanje našeg današnjeg sveta i izgradnju mirne i održive budućnosti.

● Da li postoje planovi za jačanje saradnje između Egipta i balkanskih zemalja, posebno Srbije, u oblastima kulture, turizma i nauke?

Iako ovde ne govorim u svojstvu vladinog zvaničnika, već kao kandidat za poziciju generalnog direktora UNESКO-a, mogu iskreno reći da uvek pozdravljam inicijative koje zbližavaju narode. Posebno kada su utemeljene u kulturi, nauci ili turizmu, koji ostaju među najmoćnijim i najtrajnijim mostovima između društava.

Juče sam imao čast da prisustvujem prijemu povodom Nacionalnog dana Egipta u Beogradu i tokom njega, kao i kroz razgovore koje sam imao čast da vodim sa visokim zvaničnicima iz Srbije, bio sam svedok stepena u kojem se razvijaju bilateralni odnosi između Srbije i Egipta. Ovo je impresivno.

U širem smislu, iskreno se nadam da će saradnja između Egipta i balkanskih zemalja nastaviti da raste. Ovaj region zauzima jedinstveno mesto u Evropi — bogat preklapajućim istorijama, isprepletenim kulturama i zajednicama oblikovanim dijalogom.

Кroz svoju kandidaturu, želim da nastavim viziju UNESКO-a koji je otvoren, pažljiv prema svim regionima sveta i posvećen tome da kulturni dijalog postane poluga za saradnju, inovacije i mir.

● Šta kultura lično znači za vas i koju poruku treba da prenesete svetu kroz njeno očuvanje?

Za mene, kultura nije samo jedna od tema. To je moj život. Ona je oblikovala ko sam kao istraživač, profesor, turistički vodič, ministar i građanin. Posvetio sam svoju karijeru kulturi, ne kao domenu rezervisanom za privilegovanu manjinu, već kao prostoru dijaloga, sećanja i zajedničke budućnosti.

Кultura se sastoji od priča koje nosimo, gestova koje prenosimo, mesta koja nas spajaju. Ona nas povezuje sa onima koji su bili pre nas i sa onima koji će slediti. Daje smisao istoriji, snagu identitetu i otvorenost prema razlikama.

Očuvanje kulture ne znači zamrzavanje prošlosti. To znači prepoznati vrednost svakog glasa, svakog sećanja, svakog nasleđa kako bi se izgradila zajednička budućnost. I verujem da je ovo poruka koju UNESКO mora da prenese: kultura nije luksuz. To je nužnost. Ona leži u srži mira, ljudskog dostojanstva i međusobnog poštovanja.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić sastao se  sa kandidatom Arapske Republike Egipat za mesto generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) dr Haledom El-Ananijem, čiju je kandidaturu Srbija zvanično podržala.

Foto: Privatna arhiva

Ministar Đurić je istakao da Republika Srbija pridaje ogroman značaj ulozi i mandatu generalnog direktora Uneska, kao i samoj Organizaciji, koja predstavlja jedan od ključnih stubova multilateralnog sistema.

Podsećajući na tradicionalno prijateljske i svestrane odnose Srbije i Egipta, kao i na njihovu uspešnu saradnju u međunarodnim organizacijama, ministar je potvrdio formalnu podršku Srbije kandidaturi dr El-Ananija za ovu važnu i odgovornu funkciju.

U vremenu kada svet sve više zaboravlja važnost očuvanja kulturnog identiteta, Haled El Anani podseća da je kultura most koji spaja civilizacije, a ne zid koji ih razdvaja. Njegova kandidatura za čelnu poziciju UNESCO-a dolazi iz zemlje sa hiljadugodišnjom tradicijom, ali i sa jasnom vizijom budućnosti. Ukoliko dobije priliku da vodi ovu važnu međunarodnu organizaciju, jasno je da će akcenat biti na dijalogu, obrazovanju, saradnji i zaštiti onoga što nas sve povezuje – zajedničkog nasleđa čovečanstva.

PP Media