Tri čoveka četiri glasa – zašto se glasovima manjina dodaje 35 odsto
Izmene Zakona o izboru narodnih poslanika svim manjinskim listama pored prirodnog praga koji već imaju dodaju još 35 odsto na tzv. količnik za raspodelu mandata.
Usvojene na predlog Saveza vojvođanskih Mađara, ali uz podršku drugih manjinskih partija i stranaka vladajuće većine – izmene zakona o izboru predstavnika manjina u Skupštini Srbije i u opštinama, donose nešto drugačiju računicu.
I ranije za manjinske partije nisu važili opšti uslovi i cenzus bio on pet po starom ili tri odsto po novom zakonu, nego tzv. prirodni prag. U prevodu – ako se poslužimo primerom prethodnih izbora, ukoliko glasa više od tri i po miliona birača, jedno poslaničko mesto vredi oko 15 hiljada glasova – a to je u stvari taj prirodni prag za manjine.
„Usvajanjem našeg amandmana se koriguje prirodni prag, ne uvećava se broj dobijenih glasova, nego se prilikom raspodele mandata količnici lista stranaka manjina uvećavaju za 35 odsto“, pojašnjava zakonsku odrerbu Balint Pastor, poslanik SVM-a na čiju je inicijativu izmena i usvojena.
Opozicioni poslanik Đorđe Vukadinović za usvojeno rešenje kaže da je preterano i da se „podleglo pritisku stranke manjina koja je koalicioni partner vladajuće većine“.
Orlović: Glasovima manjina dodaju se i „nepostojeći“
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović kaže da je sada otvorena mogućnost da glasovima manjinskih partija bude dodato još 35 odsto tzv. nepostojećih glasova.
Da je isto pravilo važilo na izborima 2016., u protekle četiri godine u Skupštini bi verovatno bilo bar 12 umesto sadašnjih 10 poslanika manjinskih zajednica. Naime, uvećanje takozvanog količnika za raspodelu mandata za 35 odsto imalo bi uticaja na izborni rezultat dve od pet lista koje su prešle prirodni prag.
Primera radi, glasovi koji vrede za jedan i po mandat (nešto više od 23 hiljade) uvećani za trećinu Zelenoj stranci obezbedili bi čak dva poslanika umesto samo jednog, dok bi Savez vojvođanskih Mađara umesto četiri imao bar pet mandata.
Međutim, u SVM-u objašnjavaju da je upravo promena izbornog cezusa bila razlog da se u zakon uvede i promena obračuna količnika za manjine. Kako kažu – lakše je osvojiti tri nego pet odsto, pa će manje biti onih koji ostaju ispod linije cenzusa, a samim tim manje i tzv. neosvojenih glasova koji se po pravilu raspoređuju dobitnicima izbora.
„Da naš amandman nije usvojen, moglo bi da se desi da sa istim brojem osvojenih glasova stranka nacionalne manjine ima manje mandata nego što bi imala sa starim zakonom po kojem je cenzus bio pet odsto“, ističe Pastor.
Vukadinović: Logična problematičnost
„Zamislimo situaciju – šta bi se desilo da svi pređu cenzus i da ne bude rasutih glasova? Da svi prođu, od koga bi onda stranke manjina dobile više? Ako imaju tri dobiće četiri mandata ili više, onda pet ili pola šest… To bi onda moralo da ide nauštrb drugih partija. To je samo jedna ilustracija logične problematičnosti“, navodi Vukadinović.
Vukadinović, danas poslanik grupe Nova Srbija – Pokret za spas Srbije, kao politički analitičar na izborima 2012. bio je nosilac liste vlaške manjine. Smatra da je jedno boriti se za prava manjina i biti na njihovoj listi, a drugo, kako kaže, tražiti preko hleba pogače. Tako vidi novu odredbu zakona.
„Jedno je da vi olakšate prisustvo nacionalnih manjina u parlamentu, ali ne na uštrb načela jedan čovek jedan glas“, kaže Vukadinović.
I profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović uveren je da se ovakvom računicom narušava Ustavom garantovana ravnopravnost svih glasova; odnosno, ovako bi neki glasovi, ma kako ih malo bilo, mogli da vrede više nego neki drugi.
„Ovako imamo situaciju da tri glasa neke manjine vrede kao četiri, to znači da tri glasa manjine vrede više nego npr. tri srpska glasa“, kaže Orlović.
Ista pravila kao za republičku skupštinu važiće i za opštinske – i tu će se za manjinske partije primenjivati pomenuto uvećanje količnika za raspodelu mandata. Oni koji ovakvo zakonsko rešenje ne odobravaju, zabrinuti su da bi taj novi obračun u nekim opštinama mogao da favorizuje neke partije i iskrivi realnu sliku o zastupljenosti nacionalnih manjina u tim sredinama.
Predstavnici SVM-a objašnjavaju – 35 odsto se ne dodaje ako lista pređe cenzus od tri odsto.
Kako kaže Pastor – ne uvećavaju se količnici Savez uvojvođanskih Mađara u Kanjiži ili u Subotici, gde tradicionalno prelaze opšti cenzus. Veruje da će i na pokrajinskom nivou SVM imati više od tri odsto i da ni tu neće biti dodatnog uvećanja količnika u raspodeli mandata.
Vukadinović pak kaže da je to „drugi par rukavica“ i da je trebalo i u zakonu izričito navesti da u takvim situacijama dodatnog uvećavanja nema.
Profesor Orlović smatra da sada kada je ovo rešenje usvojeno „nema nazad“, da ono postaje Ustavom zagarantovano pravo i da se više ne može oduzeti.
Pastor: Pitanje prirodnog praga Ustavni sud prepustio parlamentu
Kako objašnjava Orlović, trebalo bi da reaguje Ustavni sud. S druge strane, Balint Pastor smatra da je Ustavni sud 2011. godine Skupštini Srbije prepustio da odluči kako će manjine biti zastupljene i da je to rešeno pitanje.
„Ustavni sud je zauzeo stanovište da je pitanje zakonodavca kako će obezbediti pripadnost manjina u parlamentu. Narodna skupština ima slobodu u tom pitanju i mislim da nije dovedena u pitanje jednakost prava glasa, jer se ne uvećava broj glasova, nego se koriguju količnici što kao rešenje postoji u uporednom pravu i u nekim drugim državama“, ukazuje Pastor.
Prema rečima Orlovića, za ovakvo rešenje vrlo je problematično naći pravno obrazloženje pogotovo jer u nekim zemljama u okruženju za manjine čak važi isti cenzus. Nema prirodnog praga, tako da je ovo neki super super prirodni prag“, ocenjuje profesor Orlović.
„Super prirodni prag“, što će, kako se čini, biti specifičnost Srbije, u ovoj podeli karata naće napraviti nikakve značajne promene, ali na duži rok – „superpozitivna“ diskriminacija ne mora da bude samo pozitivna.
RTS i PP Media