“ZA” I “PROTIV” VERONAUKE U ŠKOLAMA

Veliku polemiku je 2001. godine izazvalo vraćanje veronauke u naše škole i po prvi put uvođenje građanskog vaspitanja. Nakon 15 godina nastave, čini se da debata o ovim predmetima izaziva žustrinu istog intenziteta.
Dilema da li je bolje učiti veronauku ili građansko vaspitanje, dobila je krajem prošle godine novu dimenziju. Naime, ministar prosvete Srđan Verbić rekao je 18. decembra da đaci imaju više časova nego što je to zakonom dozvoljeno i da treba smanjiti broj obaveznih izbornih predmeta – veronauke i građanskog vaspitanja. On je izjavio da obavezni izborni predmeti ne bi trebalo da se izučavaju svih 12 razreda osnovne i srednje škole, nego u četiri i da bi stručna tela trebalo da procene kako i u kom obimu. Predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji nisu zadovoljni predlogom ministra prosvete da se redukuje, a potom i ukine verska nastava. Oni su u zajedničkom saopštenju izrazili uverenje da Srbiju “u pogledu građanskih prava niko neće pokušati da vrati u godine koje ne pamtimo po dobru i da anahrone stavove ministra Verbića ne deli ni jedna odgovorna ličnost u Vladi Srbije”.
S druge strane, ministar prosvete ocenjuje nedopustivim što se, smatra, biranjem između veronauke i građanskog vaspitanja pravi razdor među đacima. Da izbor pravi podele saglasni su i aktivisti civilog društva koji imaju predlog da se veronauka i građansko vaspitanje spoje jer, smatraju da bi sveobuhvatni predmet učenicima pružio informacije ne samo o svojoj već i o ostalim religijama.
Kraj ove polemike još je daleko. Zavod za unapeđenje kvaliteta obrazovanja tek treba da uradi reviziju plana za osnovnu i srednju školu i da to usvoji Nacionalni prosvetni savet. U međuvremnu, pitali smo Prijepoljce da li su za ili protiv veronauke u školama?
ENES TURKOVIĆ
Ne pripadam generaciji koja je versku nastavu imala u školi, ali ozbiljnije počinjem razmišljati o ovoj temi jer će za dve godine moje dete krenuti u školu. Zaista sam u dilemi i nisam siguran da li bi religiju trebalo staviti u okvir porodice ili deci pružiti mogućnost da o veri uče i kroz školsko obrazovanje. Ne znam koliko je to dobro, jer dolazimo u situaciju da se deca već u najranijem detinjstvu razdvajaju, a podvojenost na “mi i oni”, ne može imati pozitivne refleksije na društvo u celini. S druge strane, smatram da deca moraju naučiti da prihvate različitosti i neguju toleranciju, ali nisam siguran da je za ovih 15 godina veronauka kao predmet koji se izučava u školama, dala očekivane rezultate. Mnogi veruju da je to potpuni promašaj i da deca ustvari ništa konkretno nisu naučila. Apsolutno nemam ništa protiv da neko sebe unapređuje u religijskom smislu, no ne znam da li je koncept veronauke u našim školama ispravan i mislim da bi se ovim pitanjem trebalo ozbiljno pozabaviti. Takođe smatram da dete u porodici stiče osnovna saznanja i da iz kuće treba da ponese i građansko vaspitanje. Ako toga nema sumnjam da će na časovima veronauke naučiti o nečemu što se ne neguje u okviru porodice.
EMIR INAJETOVIĆ
Nisam za ukidanje verskog obrazovanja jer smatram da je to dobar način da deca od najmlađeg uzrasta nauče više o osnovnim ljudskim vrednostima. Na žalost, živimo u vremenu kada je porodica “zatajila”, deca su prepuštena sama sebi i bez elementarnog kućnog vaspitanja, i upravo zato smatram da su predmeti poput veronauke i građanskog vaspitanja neophodni u svim školama. Naravno, predavači moraju biti ljudi sa autoritetom, koji će znati kako da mlade ljude usmere ka pravom putu, nauče ih da poštuju ne samo svoju, već i ostale religije. Verujem da deca kroz nastavu mogu saznati više o sebi, svom identitetu, prihvatanju različitosti, pravilnom odgoju i svemu što život čini smislenim i vrednim. Ono što me zabrinjava je da je politika ušla u sve sfere života pa i religiju i ako bi se kroz nastavu provlačile teme koje nisu verskog već političkog karaktera, verujem da bi se mladi ljudi udaljili od vere, a samim tim i osnovnih vrednosti koje čine temelj svakog društva.
SNEŽANA ČARKILOVIĆ
Odjednom smo svi postali religiozni i to nije loše, ali sam mišljenja da je malo ljudi koji zaista poznaju svoju veru pa je tumače na različite načine i vrlo često i pogrešno. U tom smislu nisam za ukidanje veronauke, ali pod uslovom da nastavni kadar bude kvalitetan i deci pruži prava saznanja o svojoj, ali i drugim religijama. Svaka vera propoveda dobrotu, ljudskost, toleranciju, a to se na žalost danas izgubilo. Deca najviše nauče u porodici, ali se takođe postavlja pitanje koliko je u ovom vremenu ona zapravo funkcionalna, kako i na koji način roditelji vaspitavaju svoju decu i koja iskustva ona stiču u svojim porodicama? Mislim da je to najveći problem ovog društva i zaista nisam sigurna u kojoj meri veronauka može da utiče na vaspitanje dece ako ona čak ni elemntarnu kulturu nisu ponela iz kuće?
SNEŽANA RVOVIĆ
Nisam za ukidanje veronauke jer mislim da ona dobro utiče na samosvet dece i da u veri mogu pronaći odgovore na mnoga pitanja o sebi i svetu koji ih okružuje. Duhovnu kulturu treba negovati jer ona pozitivno utiče na ljude, a s druge strane oni koji poštuju sebe i svoju religiju sasvim je sigurno da će poštovati različitosti, odnosno druge religije. Religija nas uči o moralnim ljudskim vrednostima, da budemo dobri ljudi i ne činimo zlo drugima i veoma je važno da decu od najranijeg detinjstva vaspitavamo u tom duhu. Deca u porodici mogu naučiti dosta, ali smatram da to nije dovoljno i da su predmeti poput veronauke i građanskog vaspitanja neophodni u školama.

Verska nastava uvedena je u nastavni plan i program u Srbiji 2001. godine kao fakultativni predmet a od školske 2002. godine dobila je status izbornog predmeta, što podrazumeva da učenici imaju moućnost da biraju između dva nastavna predmeta,verske nastave i građanskog vaspitanja.
Izvor: Polimlje