Koliko efekta imaju mere populacione politike u Novoj Varoši?

Nova Varoš – Ukupan broj stanovnika na području Zlatiborskog okruga iznosi 257.025 što je za 27.904 stanovnika manje nego što ih je bilo na popisu pre 11 godina, pokazuju prvi rezultati popisa izvršenog 2022. godine. Procentualno najveće smanjenje stanovnika beleži opština Nova Varoš, 18.5% a najmanje opština Čajetina – 0.5%.  Talas iseljavanja se nastavlja, prirodni priraštaj je u minusu pa Nova Varoš trenutno broji 13.573 stanovnika, što je za 3.065 manje nego 2011. godine.

Nova Varoš je među 40 opština sa najvećim negativnim migracionim saldom i ukoliko se ovaj negativni trend nastavi ovi krajevi postaće potpuno pusti.  Pored izraženih migratornih kretanja ova opština se već godinama suočava sa negativnim prirodnim priraštajem i nalazi se među osam opština u Srbiji sa najnižom stopom nataliteta. U nameri da reši taj problem, za novčane naknade za novorođenčad i nezaposlene porodilje izdvaja mnogo više novca nego što opštine u okruženju izdvajaju za borbu protiv „bele“ kuge.  Još 2009. godine opština Nova Varoš usvojila je Pravilnik o novčanoj naknadi za novorođenčad  a 2012. godine i Pravilnik o mesečnim novčanim naknadama za nezaposlene porodilje.

-Do prošle godine, za novorođenčad smo izdvajali 100.000 dinara za prvo, 200.000 za drugo, 300.000 za treće, za četvrto 400.000 a za peto i svako naredno dete po 500.000 dinara – ističe Danijela Topalović iz Službe za dečiju zaštitu u Novoj Varoši.

Pad nataliteta je problem u celoj Srbiji, a ne samo u Novoj Varoši. Diskutabilno je koliko novčane naknade mogu podstaći rađanje, ali sigurno i ovi novčani iznosi pomažu da se broj novorođene dece u Novoj Varoši održi na određenom nivou, objašnjava Topalović.

-2012. godine imali smo 99 dece, naredne 93, pa 105, pa 84… Situacija po pitanju rađanja dece u zlatarskom kraju bila je nešto povoljnija od 2016.do 2019. ali se ukupna slika rađanja ponovo počela pogoršavati. Tako se plač novorođenčadi tokom 2016. začuo u 111 lokalnih domaćinstava, u dve naredne godine u po 100, a tokom 2019. rođeno je 107 beba. 2020. je bilo 91 novorođeno dete, što je na nivou perioda od 2012. do 2015., da bi se 2021. i 2022. rodilo 88 odnosno 90 dece. To znači da bar otprilike zadržavamo taj broj oko stotinu dece – pojašnjava Danijela.

Uprkos padu nataliteta u poslednje dve godine, čime se u određenoj meri dovode u pitanje efekti lokalne populacione politike, na poslednjoj skupštini opštine Nova Varoš 2022. godine doneta je odluka, da se iz siromašnog novovaroškog budžeta, za treće i svako naredno rođeno dete isplaćuje naknada od po pola miliona dinara kao i da se povećaju iznosi za nezaposlene porodilje.

Branko Bjelić, zamenik predsednika opštine istakao je na poslednjem skupštinskom zasedanju 2022.godine da iako je ova tačka bila njegov predlog na Opštinskom veću, ako se nešto psihološki ne promeni u glavama ljudi, od ovakvih finansijskih pomoći neće biti ništa.

-U početku su mere davale neke rezultate, međutm od 2016. se beleži pad. Ono što je problem jeste stopa rađanja koja je 1.48%- dvoje ljudi rode 1.48% dece i u konstantnom smo padu. Država je isto to prepoznala kao problem pa je pokušala nekim iznosima da stimuliše. Nama prvorođeno i drugorođeno dete ne znači ništa, jer smatra se da ulazite u brak zato što želite da zasnujete porodicu, zato smo gledali da stimulišemo rađanje trećeg deteta. Sigurno će većina vas reći da je razlog negativnog prirodnog priraštaja loša ekonomska situacija, nemanje posla i slično, ali ja sam protiv toga. Što se tiče nataliteta, od 195 zemalja, prvih 130 nije iz Evrope. Prva je na 130. mestu Albanija, na 136. mestu je Irska. Srbija je po stopi nataliteta negde na 150. mestu. Pa dobro, kako je moguće da Afrika i Azija imaju veću stopu nataliteta od Evrope? Koja je poslednja država na svetu što se tiče nataliteta? Japan? Šta to fali Japanu? Znate koja je predzadnja? Nemačka? Šta njima fali? Najrazvijenije i najuređenije države sveta imaju ogroman problem sa natalitetom. Nemačka nema pad stanovništva, ali ima 12 miliona migranata. Znači, ekonomski aspekti nisu presudni, to je samo izgovor. Opštine koje se ističu po natalitetu u Srbiji su Tutin, Sjenica, Novi Pazar, Novi Sad. Hoćete da kažete da su tamo svi zaposleni, da je tamo sve med i mleko? – kaže Bjelić.

Nakon ovakvog izlaganja, odbornici opozicije ostali su u čudu- treba li podržati ovakav predlog ili ne?

-Kad su donete ove mere, želelelo se nešto promeniti. Posle par godina, sedeli smo i analizirali da se broj trećerođene dece povećao, ali broj prvorođene je pao. Znači problem je u sklapanju brakova. Imamo obavezu da se potrudimo na više polja da podstaknemo rađanje u ovoj u opštini. Video sam da jedna od opština u Južnoj Srbiji kao jednu od mera predlaže da se mladi ljudi koji sklapaju brak pomognu sa 30.000 evra kao pomoć u formiranju bračne zajednice i oni koji dobiju jedno dete vraćaju 20.000 evra, ko dobije dvoje, vratiće 10.000, ko dobije troje ne vraća ništa. Ja ću podržati ovu priču ali hajde da se svi potrudimo da ponudimo rešenja kako da podstaknemo sklapanje brakova – istakao je odbornik Ivan Mladenović, iz odborničke grupe “Opstanak”.

Od 13 573 stanovnika, prema podacima RZS-a, 30.januara 2022. godine u Novoj Varoši je 2.849 zaposlenih.Od toga je 1763 zaposleno u pravnim licima (privredna društva, preduzeća, zadruga, ustanove i druge organizacije) a 949 je zaposleno u privatnom predzetništvu (lica koja samostalno obavljaju delatnost ili zaposleni kod njih).

S druge strane, prema podacima NSZ Filijale Prijepolje, u decembru 2022. na području opštine Nova Varoš na evidenciji je bilo 1346 nezaposlenih lica, od čega 49 sa visokom stručnom spremom. Čak 375 lica do 40 godina je bez posla, od kojih je 168 mladih do 30 godina .

Ističući da će podržati predložene mere, predsednik odborničke grupe Opstanak, Dimitrije Paunović predložio je moguća rešenja:

– Predlažem da se u narednom periodu formira radna grupa koja će biti sastavljena od ljudi koji su zaposleni u opštini, javnom sektoru, kako bi se mogao napraviti neki dokument, nacrt koji će sadržati sve načine na koji bi se mogla promeniti ova situacija. Moje mišljenje je da mladi teško pokreću posao. Možda opština treba da osnuje garancijski fond iz kog mladi mogu dobiti sredstva, garantovaće se tim sredstvima za pokretanje njihovog biznisa. Javni sektor je prepunjen kadrovima svih vlasti od 2020. pa nadalje, nama jedino preostaje da ih poguramo u privatnom sektoru. Hajde da pitamo mlade što su otišli šta je problem? Hajde da pitamo ovih 40 neoženjenih muškaraca iz Negbine šta fali?- predložio je Paunović.

Sa prosekom od 47,3 godine stanovništvo Nove Varoši najstarije je u Zlatiborskom okrugu, dok je najmlađe u Sjenici gde je prosek starosti 38,1 godinu. U ostalih osam opština u okrugu prosečna starost stanovništva je od 41,6 godina.

-Ako pogledamo s verske strane, onde gde je muslimanski živalj i ljudi u islamu- tu nema problema s natalitetom. To su građani naše zemlje, koji poštuju svoju veru koja ih vodi u pravcu da se razvijaju i ostavljaju svoja potomstva. Šta se dešava kod nas? Niko ne poštuje veru. Moj bi bio predlog da se zajedno sa ministarstvom i verskim zajednicama organuzuju skupovi gde ćemo ljude edukovati da ostave potomstvo. To će nas izvući iz ove situacije, vraćanje veri će nam rešiti probleme – poručio je Zoran Subotić, odbornik Srpske napredne stranke.

Iako su se gotovo svi odbornici složili da finansijska pomoć neće pomoći Novoj Varoši da se u narednih par godina ne pretvori u mesnu zajednicu, novi Pravilnik o novčanoj naknadi za novorođenčad je usvojen.

-Tako da se sada za prvo dete izdvaja 100.000 dinara, za drugo 200.000 a za treće i svako naredno dete po 500.000 dinara.  Što se tiče nezaposlenih porodilja, za prvo dete majkama dajemo 15.000 dinara godinu dana, za drugo dete 20.000 dinara a za treće i svako naredno po 25.000 dinara dvanaest meseci – kaže Danijela Topalović iz Službe za dečiju zaštitu u Novoj Varoši.

A šta o problemu negativnog prirodnog priraštaja i merama populacione politike misle građani Nove Varoši?

-Sudeći po nepodržavajućem sistemu, žena rađanjem deteta u mnogim slučajevima ugrožava svoju poziciju i radno mesto, odnosno ne zna da li će je isti taj posao i ista plata sačekati i nakon porodiljskog bolovanja. Ja sam dobila otkaz kao tehnološki višak kada sam se vratila sa drugog porodiljskog odsustva. Iako sam brzo pronašla drugi posao i radim, tu nemoć da se boriš protiv države i jačih od sebe, doživela sam kao veliko poniženje i razočaranje- priča Suzana iz novovaroškog naselja Branoševac, majka dvoje dece koju ni pola miliona dinara finansijske pomoći koju daje opština, zbog lošeg iskustva i nesigurne klime neće motivisati da rodi treće lice.

– Ja ostala bez posla odmah po isteku porodiljskog i to u državnoj firmi.Tamo sam sad na crnoj listi, jer kako sam smela, pobogu, da ostanem trudna, a radila 3 godine pod ugovorom??? I opet kazem,u drzavnoj firmi!!! O privatnicima da ne pricamo! Nikakav oni podsticaj radjanja nisu sproveli. Daj posao i plate državo! – ogorčeno priča Rada, koja se 2018. godine sa mužem i sinom preselila u Čačak.

– Parovima znaci finansijski podsticaj koji opština daje, to je novac dovoljan da se podmiri veliki broj bebinih potreba, od kupovine kreveca, auta za sediste, hranilice kao i garderobe i drugih potrepstina neophodnih za rast i razvoj jedne bebe. Takodje smatram i da je neophodno podsticati poslodavce da iniciraju da njihove zaposlene idu na porodiljsko i trudnicko, a ne da preduslov za zaposlenje bude taj da niste udati i da ne nameravate u skorijem vremenu da imate potomstvo- smatra Milanko sa Zlatara koji je prošle godine zasnovao porodicu i planira da ima više dece.

Svestan da je u rešavanju problema negativnog prirodnog priraštaja potrebno raditi na više frontova, predsednik opštine Radosav Vasiljević kaže da će gurati priču sa povećanjem finansijske pomoći jer su dosadašnje mere, ipak, dale kakve-takve rezultate i da trenutno ne vidi drugo rešenje .

-O tome svedoči podatak da se, recimo, tokom 2010. u svega pedesetak kuća čuo plač novorođenih beba, a u 2016. na primer 111 devojčica i dečaka. Ni ovom statistikom nismo zadovoljni jer godišnje duplo više ljudi umre nego što se rodi. Ali, postavljam pitanje šta bi se tek desilo da kao opština ne izdavajamo ovoliko sredstava za podsticaj nataliteta. To bi verovatno bila katastrofa u najavi, a građani bi nam rekli da sve pare dadosmo za izgradnju puteva, pa i do mesta gde čak i nema mladih naraštaja – smatra predsednik Radosav Vasiljević.

Prošle godine u Novoj Varoši rođeno je 90 dece- 46 dečaka i 44 devojčice. 37 je rođeno u selu a 57 u gradu. Za naknade, i za novorođenčad i za nezaposlene porodilje, Nova Varoš je izdvojila 26 miliona dinara. Sa poslednjim povećanjem pomenutih naknada, ova mala opština spada u red lokalnih samouprava u Srbiji koja verovatno najviše izdvaja za ove namene. Koliko će imati efekta, pokazaće statistika , koja je do sada, uprkos svemu, iz godine u godinu sve sumornija.

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran portal PP Media i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.