Bakšiš postaje obavezan deo računa

Smatramo je našom dobrom voljom i gestom zadovoljne mušterije. Napojnice bi, međutim, mogle da postanu obaveza.

Ugostitelji godinama unazad pokušavaju da sa poreznicima nađu prihvatljivo rešenje za tretman bakšiša. Po važećim zakonima, inspektori strogo kažnjavaju svaki višak gotovine koji zateknu u kasi ili novčaniku konobara. Sudeći prema nedavnoj izjavi ministra finansija Siniše Malog i Srbija bi se mogla ugledati na zemlje koje su ovu velikodušnost – uvrstile na račun.

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede „Hores“ predlaže da se bakšiš limitira do 10 odsto računa i registruje u kasi.

– Problem poreskog tretmana i oporezivanja napojnice već duže opterećuje poslovanje hotelijera i restoratera u Srbiji – tvrdi Georgi Genov, predsednik „Horesa“. – Ako poreska inspekcija kod zaposlenih nađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, protiv poslodavaca podnosi prijave za prekršaje za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću do dva miliona dinara za pravna lica i do 500.000 dinara za preduzetnike. Izriče im se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od najmanje 15 dana.

Rešenje još nije na pomolu, ali je jasno da nadležni razmišljaju o ovom predlogu. Pominje se da bi napojnica mogla da se kreće od 10 do 12 odsto računa. Goste, izgleda, niko ne pita, a vlasnici ugostiteljskih objekata kažu da oni cene svoje usluge, na račun bakšiša, neće umanjivati.

-Sada je napojnica stvar dobre volje, a u slučaju da je deo računa, bila bi obavezna – kaže vlasnik jednog ugostiteljskog objekta u Beogradu. – Ja imam cenu svog proizvoda i ona će ostati ista. Do sada je bakšiš bio neoporezovan deo, a kad uđe kao prihod, firma će verovatno plaćati porez na dodatu vrednost. Pitanje je i da li ćemo, prilikom prenosa uplate na lični račun konobara, plaćati poreze i doprinose. U svakom slučaju, šta god da budemo plaćali, za toliko će se umanjiti prihod radnika. Neki će možda sumnjati da ih gazda potkrada. Definitivno bi mi takvo rešenje povećalo administraciju i posao, a konobari ne bi novac dobijali odmah, već jednom mesečno. Da bi rešenje bilo dobro, treba 80 odsto konobara i vlasnika objekata da bude zadovoljno njime.

Propis bi morao da predvidi različite situacije. U ugostitelje spadaju i šalteri brze hrane kojima se napojnice najčešće ne daju. Taksisti, s druge strane, nisu ugostitelji, ali putnici često zaokružuju iznos prilikom plaćanja. A tu su i gosti, koji možda neće istom dinamikom posećivati kafiće i restorane ukoliko račun „oteža“ za desetinu. Na kraju, pitanje je i kako motivisati konobare da se trude oko svake mušterije, kada im nagrada svakako sledi.

Novosti i PP Media