Bistrička reka meda

Medom koji su u Donjoj Bistrici proizvele pčele iz košnice Aca Filipovića slade se širom Evrope. Cenjen je i na domaćem tržištu, pa će med koji su sakupile ovog leta moći da „pokrije“ tek deo narudžbina.
Aco Filipović (46) ima više od 200 košnica i najveći je pčelar u ovom delu Srbije. Prinosi su međutim ove godine na nivou proseka, pa će košnice dati tek oko pet tona slatkog proizvoda.
-Ipak sam zadovoljan godinom. Radilo se dosta i ulagalo, ali biće i zarade. Oko 3,6 tona meda će preko Italije stići na tržište Evropske unije, dok će ostatak biti isporučen domaćim kupcima – kaže Filipović.
Zbog prinosa i zahteva tržišta, Filipović svoje košnice tokom leta seli u Vojvodinu i Šumadiju, bliže bagremarima i poljima pod suncokretom. Ima tri specijalizovana kontejnera za lakši transport košnica, a kako bi pčelama obezbedio kvalitetnu pašu lane je pazario i zapušteno seosko imanje u okolini Knića.
-Iskustvo kaže da nema meda bez košnica na točkovima, što se potvrdilo i ove godine. Kod nas zbog surove planinske klime vegetacija kasni pa su i slabi prinosi, zbog čega smo prinuđeni da seljakamo pčele kako bi imali pune košnice . A i inostrani kupci najviše traže bagremov med koji je trenutno u otkupu 4, 3 evra za kilogram, kao i sucokretov med koji plaćaju 2,7 evra. Proizveo sam i 650 kilograma livadskog meda odličnog kvaliteta, ali on na tržištu Evrope ima slabu prođu mada je kod nas na ceni – kaže Filipović.
Mada je u pčelarstvo krenuo „kao grlom u jagode“, put do zvanja najvećeg pčelara Aco Filipović je prešao za relativno kratko vreme. Ovim poslom počeo je da se bavi tek 2011. godine, kada je na nagovor prijatelja kupio „na rasprodaji“ prvi pčelarski kontejner i u nasleđe dobio pčelinjak sa dvadesetak košnica koji je otac Ratomir (74) zapatio tek koju godinu ranije.
Aco Flipović je inače vlasnik restorana „Filipović“ na raskrsnici u Donjoj Bistrici koji je zbog kvaliteta usluge cenjen među putnicima na magistrali za more.
-U pčelarstvo sam ušao bez iskustva, kako bi porodici obezbedio dodatni prihod, ali su mi pčele veoma brzo „ušle u krv“ i danas su mi strast i opsesija. Zbog broja košnica u pčelinjaku ima dosta posla i ne mogu sam, pa mi pored prijatelja i rođaka često pomažu otac i sin Đorđe, srednjoškolac. Ovo je maksimum i mislim da neću skoro širiti pčelinjak – kaće pčelar Aco Filipović.
Izvor: Varoške novine