CIP jedini može da reši problem klizišta Glišine vode

Priboj – Posle mnogo decenija, brojnih sastanaka i poseta, rešavanje problema Glišine vode krenulo je sa mrtve tačke, rekao je predsednik Opštine Priboj Lazar Rvović posle sastanka sa predstavnicima Saobraćajnog instituta CIP iz Beograda.

Obilazak Glišine vode

„Do sada nije bilo konkretnih rezultata, niko nije hteo da sea ngažuje, jer je klizište komplikovano. Кada je shvaćena ozbiljnost problema, imali smo sastanak 21. novembra u Sektoru za vanredne situacije koji je vodio Predrag Marić i gde su bili i predstavnici Puteva Srbije i Železnice, direktor Кancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević, Goran Puzović direktor Srbijavode i još kompetetnih ljudi. Dogovoreno je da se održi sednica Stručnog operativnog tima i da se definiše projektni zadatak kao, da se uđe u proceduru i tendera i izrade projekta”, kazao je Rvović.

Prema njegovim rečima Železnica je čak imala i raspisan tender na koji se nije javio niko za projektovanje.

„Za nas je današnja poseta CIP-a veoma značajna jer samo prisustvo znači ozbiljnost. CIP je najveća projektantska kuća na Balkanu i po mom skromnom mišljenju jedina kompetentna da reši jedan takav komplikovan problem. Uključivanje CIP-a za nas je garancija da ćemo doći do rešenja. Za sve ove godine koliko je ovaj problem aktuelan mi nismo uspeli da dođemo do projekta. Кrenuli smo da to što hitnije uradimo, a posle imamo potvrdu od Кancelarija za javna ulaganja i ministarke Zorana Mihajlović da sredstva nisu problem”, istakao je Rvović.

Milutin Ignjatović direktor Instituta CIP upoznao se sa ovim problemom još osamdesetih godina prošlog veka.

„Tada smo radili istražne detaljne radove, jer ovaj problem nije jednostavan. Glišine vode su u državi najveće klizište, i kada sam video da nema to ko da radi prihvatio sam u nadi da ćemo naći nešto da ga trajno rešimo. Danas sam došao sa profesorom Građevinskog fakulteta Selimirom Lelovićem i sa jednim mlađim kolegom sa Rudarsko – geološkog fakulteta Dragutinom Jevremovićem da vidimo kakva je razlika od osamdesetih da li su veći pokreti. Ne vidim drastična pomeranja. Trebalo bi da se reguliše korito reke Lim potpornim zidovima i da se uraade obaloutvrde a mora da se izvrše i dodatna istraživanja”, zaključio je Ignjatović.

GZS i PP Media

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *