Enver Beganović pešice krenuo na sveti put u Meku dug 6600 kilometara, podrška stigla i od pravoslavaca

Priboj/Rudo – Obaveza svakog islamskog vernika, ako mu zdravlje i materijalne mogućnosti dozvoljavaju da putuje i obavlja propisne obrede je put u Meku na tzv. hadžiluk.  Svake godine to učini oko dva i po miliona ljudi. Jedan od njih je i Enver Beganović iz Austrije, inače rodom iz Bosne. On je još 18. novembra pešice krenuo na put dug 6.600 kilometara do svetog grada Meke. Na Uvcu, pred ulazak u Srbiju gde smo ga sreli Beganović kaže da je misao o pešačenju do Saudijske Arabije došla je nenadano.

-Motivisala me je vera. Znao sam da ću pre ili kasnije ići na hadž. Pošto se kao momak nisam ostvario kao sportista jer su me u tome sprečile ratne neprilike, u meni je još ostalo rezerve tog sportskog duha. Jednom prilikom dok sam rekreativno džogirao pored reke, kliknulo mi je da bih mogao spojiti ugodno s korisnim i krenuti na sveti u put u Meku na hadž- objašnjava Enver.

Nakon pređenih gotovo 1500 kilometara i teritorija nekoliko država- Austrije, Slovenije, Hrvatske, BiH, na ovom pedesetdvogodišnjem čoveku nije se video ni obris umora. Svež, pun pozitivne energije, dnevno prepešači do šezdesetak kilometara.

-Ljudi me pitaju je l’ ima umora? Ja sam na ovo spreman, sve je u glavi. Fala bogu zdrav sam. Ne smeta mi da li je kiša ili sneg, imam adekvatnu opremu i uživam u svakom kilometru. Spavam gde stignem. Nekad kod rodbine, prijatelja, u zavisnosti gde sam a tri noći sam spavao napolju, na minus tri. Uz malo sreće, noćas ću spavati pod krovom- sa osmehom kaže Beganović.

Kada imate tako uzvišeni cilj, ljudi to prepoznaju i pomažu vam, bez obzira koje vere ili nacije bili, ističe Enver.

-Na ovom putu upoznao sam puno ljudi i svi se nude da mi pomognu. Naravno da me moji Bošnjaci bezrezervno podržavaju, ali ono što ja ne umem prepričati mojoj porodici, sa kojom se svakodnevno čujem je koliko su svi ljudi ovde u veri- koliko poštuju vernike i raduju se tuđoj, u ovom slučaju mojoj sreći, ma koje vere i nacionalnosti bili. Nigde nisam doživeo nikakvu neugodnost. Na Palama me zaustavio jedan momak i pitao gde idem, ja kažem u Meku. Izvadio je novac i rekao- popij nešto od Srbina pravoslavca! Na svakom koraku me zaustavljaju pravoslavci- časte ručkom, plate smeštaj. U početku mi je bilo neugodno ali onda sam skapirao da su ljudi takvi, vole da pomažu- oduševljeno opisuje Beganović.

Pred Enverom je još oko 5.100 kilometara pešačenja, preko Priboja, Sjenice, Novog Pazara, Mitrovice, Prištine, Skoplja, Bugarske, Turske a plan je do 25. juna da stigne u Meku. 

PP Media