Heljda se i danas u zlatarskom kraju uzgaja na organski način

Nova Varoš – Za zlatarski kraj kažu da je prestonica heljde u zapadnoj Srbiji. U tome prednjače sela Radijevići i susedni Komarani, gde se na desetinama hektara plodnog zemljišta gaji i dalje na organski način ova žitarica.

Bez bilo kakve primene zaštitnih hemijskih sredstava, na preko hiljadu metara nadmorske visine, gde vlada surova klima, jedino je i moguća njena intezivna proizvodnja. Pored heljde, na Zlataru dobro uspevaju i druga žita, poput spelte, raži, ovsa i golozrnog ječma.

Agronoma Jekoslava Purića, mnogi u novovaroškom kraju smatraju najzaslužnijim što se heljda vratila na, ne tako davno, zakorovljene njive. Pre dve i po decenije kada je počinjao sa proizvodnjom, pod heljdom je imao oko dva hektara, da bi 2004. godine sa zasejanih 4,5 hektara zvanično bio najveći proizvođač ove žitarice u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina Purić heljdu seje na preko 20 hektara, a na približno istoj površini gaji i speltu što ga svrstava ponovo u red najvećih proizvođača u zemlji.

– Analize koje su prethodnih nekoliko godina obavili ovlašćeni instituti za prehrambenu tehnologiju pokazuju da je heljda proizvedena u novovaroškom kraju organskog porekla i da crno zrno zadovoljava sve propisane kriterijume, pa bi lako mogla i u izvoz. Prednost ovoga kraja je što se velika prostranstva mogu odmah koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na proizvodnju na ekološkim osnovama – kaže jedan od najvećih organskih prozvođača heljde i spelte u Srbiji Jekoslav Purić.

Proizvodnji heljde, pored Purića, vratili su se i drugi u planinskim predelima novovaroškog kraja, pa se njenim uzgojom, uglavnom na usitnjenim parcelama bavi stotinjak poljoprivrednika na padinama Murtenice, Javora i Bosanja. Poznavaoci smatraju heljdu nezamenljivom među zdravim namernicama. Popularna je kao zdrava hrana zbog visokog udela proteina, a mnogi je smtaraju i prirodnim lekom za kojim vlada velika potražnja.

– Srbija uvozi velike količine heljde jer domaća proizvodnja ne može da podmiri sve potrebe. A ne bi moralo da bude tako baš zbog njene široke primene i sigurnog plasmana – navodi Purić.

Ove jeseni prinosi heljde kreću se oko 1,5 tona zrna po hektaru. Uprkos tome, što su prinosi niski poljoprivrednici kažu da je isplativa za sadnju jer se slabiji rod nadomešćuje dobrom cenom brašna.

Ako je verovati legendama koje se prepričavaju u novovaroškom kraju, heljda je pre desetak vekova, čudnim putevima iz Azije stigla na ove prostore i od tada se, kako tvrde žitelji sela podno Zlatara, u načinu njenog uzgoja gotovo ništa nije promenilo do danas.

Tekst je nastao u okviru projekta „Organska hrana – sigurna zarada“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja na konkursu za internet medije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media