Ima li smisla besmislu stati na put?

Predsednik Opštinskog odbora SDP u Prijepolju potpisao je saopštenje u kojem se osvrnuo na trenutna dešavanja u gradu na Limu, postavivši pitanje iz čuvene Disove pesme.
,,Opšta dilema normalnih ljudi kojih je na žalost svakim danom sve manje, jeste: da li zaploviti nizvodno rekom besmisla koja svakog časa sve više nadolazi i koja ruši sve pred sobom, ili stati u odbranu sebe samog i svega onog što se izgrađivalo u tebi celi život. Taj unutrašnji materijal je totalna suprotnost onom ljigavom fluidu koji se danas lako provlači kroz rupe i kratere društva zapljuskujući svakoga od nas, koji farba i transformiše nenormalno u normalno, koji krađu i bezakonje lako i bez problema ozakoni. Fluid u kojem ološ postaje avangarda, a šljam i glib plivaju na površini dok se pošteni, napredni i moralni dave u bujici nepravde. Ovo je slika manje više cele planete ali ja ću se zadržati samo na lokalu tj. na teritoriji do skoro naše prelepe opštine. Sredine koja je dugo odolevala besmislu i svemu onom što ta pošast donosi sa sobom. Za kratko vreme svi se uverismo da i nemoguće može postati moguće. Moguće je bez problema kupovati glasove na izborima, kao što je moguće ono što niko u Prijepolju nije smeo ni pomisliti, a ne učiniti, formirati čisto jednonacinalnu vlast, a posle toga svakoj besmislici su vrata širom otvorena. Moguće je kupovati skupi nameštaj bez tendera. Voziti službene automobile kao svoje. Tući se na opštinskim manifestacijama kao na vašaru. Proneveriti ogroman novac koji je predviđen za nadoknadu štete od poplava,” navodi Hodžić.

On tvrdi da je u gradu na Limu sve ono što je nekada bilo nemoguće postalo moguće.

,,Postalo je moguće asfaltirati puteve preko svojih imanja sve do štala i vikendica opštinskih funkcionera. Moguće je da vam sokaci dužine celih 40 m postanu „kapitalne investicije“ i koji se asfaltiraju tako što se dobro pripreme grabuljama i motikama, a onda se po utabanom šljunku razastre 2-3 cm asfalta specijalnim lopatama sa krivim držalicama, pa vam te uličice ubrzo postanu lijehe u kojima uspeva maslačak. Moguće je da vam brdo smeća postane zaštitni znak na ulasku u grad. A investitore iz Turske koji nam izgradiše škole, vrtiće, Dom kulture i bolnicu opremiše, opštinska vlast ignoriše ne želeći sa njima čak ni kafu da popije, samo zato što su te investicije dogovorene za vreme prethodne opštinske vlasti, ili možda zato što su baš Turci… Uverismo se da je moguće poskupljati grejanje i kad mazut pojeftinjuje, nije li to besmisleno? Smeće i voda za tričavih 50 % poskupe, a cela država bruji od hvale kako će penzionerima biti mnogo, mnogo bolje. A da besmisao bude potpun, u istom danu genijalci smisle kako da mirno vladaju do kraja mandata, smatrajući da je sve na prodaju, eto dadoše odbornicima po 10.000 dinara mesečno, bez obaveze da dolaze na skupštinu ili bilo šta progovore za govornicom. Samo treba da glasaju i da ćute“ naveo je Hodžić zapitavši se da li će odbornici pozicije baš svaku besmislicu podržati nadajući se da, poznajući pojedine, na to ipak neće pristati.

,,Da li imate drugi izraz osim besmislica ako odbornik vladajuće stranke na skupštini izjavi da je privilegija živeti u stanovima, a u kojima nemate nikakvu drugu alternativu osim daljinsko grejanje? Koji izbor imaju ti građani? Šta je uloga vlasti u Prijepolju? Je li da sebi svakim danom stvara nove privilegije zapošljavajući rodbinu i povećavajući sopstvena primanja, ili da brine o svim građanima čineći nam život lakšim i lepšim? O ekonomiji i privrednom ambijentu neću ni da pišem jer to je materija koju oni niti mogu, niti hoće razumeti…
Besmislice i laži koje nam preko društvenih mreža plasira predstavnik vlasti bez obrazovanja i prednjih zuba, kao i haranga koju lokalna vlast vodi preko televizije koja je samo za to plaćena tretirajući opoziciju kao državne neprijatelje, obesmišljavaju demokratiju i nameću pitanje je li ovo povratak u jednopartijski sistem? Da besmisao bude potpun, primjetno se trude i predstavnici ostalih medija, pa novinarka sa skupštinske sednice izveštava na način da su „neki odbornici opozicije nešto govorili i predlagali…“ a opet drugi, kao važnu vest u udarnom terminu dnevnika, objave da će ubuduće odborničku grupu SDP predvoditi novi predsednik. Takva „greška“ se ne pravi slučajno jer se ovakva vest proverava dva puta pre objavljivanja. Ovi primeri su najgrublje gaženje novinarske profesije i pljuvanje po sebi.

Svaka sličnost u ovom tekstu je namerna, a svi oni koji se prepoznaju neka znaju da sam baš na njih mislio.
Nama koji nećemo da se pomirimo sa uvođenjem severnokorejskog sistema u Srbiji ne preostaje ništa drugo do da još jednom citiramo velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa: „Ima li smisla besmislu stati na put?“ Eto, mi odbornici SDP-a stojimo i stajaćemo dok god ne ispratimo i ovo ludilo kao i ona prethodna koja su protutnjala ovim prostorima” zaključio je Hodžić.
PP Media