Inženjer među šljivama – Aleksandar Varaklić direktor Elektrodistribucije Prijepolje
Prijepolje – Aleksandar Varaklić je ostavio posao u velikom gradu i započeo mali biznis na dedovini. Nekoliko godina kasnije zaposlio se u ED Prijepolje, a danas je prvi čovek ovog pogona. Strukovni inženjer elektroenergetike i računarstva obrazovanju, a domaćin po vaspitanju. Na isti način gazduje na svojih šest hektara i vodi pogon.
Porodica na prvom mestu Foto: Foto: Radenko Živković
Rad, dobra organizacija i znanje garantuju uspeh na oba polja. Urađena je rekonstrukcija preko 50 mreža niskog napona, izgrađena je TS 35/10 kV Velika Župa, nakon izvedenih građevinskih radova na rekonstrukciji TS 110/35 kV Prijepolje u planu je i zamena elektroenergetske opreme u postrojenju, a uložili su i sredstva u sređivanje upravne zgrade.
„Plodovi rada kod kuće su bukvalno slatki. Sušimo šljive i kruške, pravimo čips od jabuke i dunje. Istina, početak je bio daleko od idiličnog, ali počeli smo da pratimo konkurse za start up subvencije, a supruga je kao master ekonomista znala da piše projekte. Preko razvojne agencije ‘Zlatibor’ iz Užica i USAID-a došli smo do sušare za voće, povrće i lekovito bilje kapaciteta od jedne tone. To je bio početak organizovane proizvodnje. Usledila je konverzija zemljišta potrebna za početak organske proizvodnje”, kaže Varaklić.
Imanje od šest hektara je „u suncu” kako to kažu stariji, na 650 metara nadmorske visine. Idealno za voće. Imaju 600 stabala mladih šljiva raznih sorti, kruške, orahe, višnje, a tradicionalne jabuke kaleme na mlada stabla i tako ih čuvaju. U radu koriste mini hladnjaču, traktor kupljen kreditom Svetske banke, vučni berač voća, pakericu, priključnu mehanizaciju za obrađivanje zemljišta, što mnogo olakšava posao, a najveća podrška ipak stiže od roditelja.
Nema raja bez rodnoga kraja
Krave planduju na livadi, mace se igraju sa decom, ćerka hrani jagnjiće uz pomoć cucle, sin sakuplja jaja od domaćih kokošaka, a sve nadgleda veliki pas čuvar. Deca su već stasala da pomognu kada se kosi, balira, bere i suši voće. Okruženi su ljubavlju, kuća je uvek puna dečje graje koja se meša sa zvukom zvona iz obližnjeg manastira Mileševe i žuborom šest izvora vode. Poslednja žila je izbila kada se mlada posle svadbe preselila i to je po narodnom verovanju znak da će svaki posao da im ide od ruke.
„Zdrava hrana je danas teško dostupna ljudima iz gradova. Oni vole sve što je domaće, bez hemije i pripremljeno na prirodan način. Mi jedemo suhomesnate proizvode iz svoje sušare, pečemo rakiju, pravimo sir i kajmak i želimo to da ponudimo i turistima. Na još jednom konkursu dobili smo sredstva kojima ćemo da renoviramo staru kuću za dolazak gostiju. Svi uslovi za nekoliko nezaboravnih dana su tu, Mileševa, Beli anđeo, Hisardžik, kamen Svetog Save, dobri putevi, a ja moram da garantujem i sigurno snabdevanje električnom energijom”, kaže Aleksandar.
Ne vole svi šljive u medu
Njihove suve šljive punjene orasima i prelivene medom dobijale su nagrade i na međunarodnim sajmovima etno hrane. Ipak, jedan komšija im je rekao da je šteta da velike i slatke šljive ovako završe, da bi to bila dobra rakija.
PP Media i GZS