Kako su u Starom Vlahu brvnaru zamenile zidane kuće

Nova Varoš – U selima oko Uvca početkom pedesetih godina prošlog veka počinje zidanje kuća u kojima tradicionalni materijal drvo polako ustupa mesto cigli. Starovlašku brvnaru zamenjuju kuće belih zidova i krovova od kamenih ploča i crepa.

Bio je to najbolji znak oporavka seoskih domaćinstava u Starom Vlahu posle ratnog pustošenja i poratnih nareza, ali i napuštanje tradicionalne gradnje i života u kućama od brvana, za kojima će mnogi zažaliti. Imale su one, kažu, toplinu doma i dugovečnost, a preci su posebnu pažnju poklanjali izboru građe i poštovanju vekovnog pravila: „Seci omoriku pre Trivundana“, od Mitrovdana do 14. februara, dok ne krenu sokovi u drvetu.

Prvi majstori za ručnu izradu cigle stigli su, kao i sve novine u ovom kraju, „iz gejaka“, kako se govorilo za sela iza „stare granice“, prema dolini Moravice.

– Ciglane su bile u dvorištima, nedaleko od kućnog praga ili kraj lokvi i mesta gde se kopala zemlja, iz koje je vađen kamen, pa su, uz dodatak vode, volovi ili konji gazili „blato“. Majstor Radul Karaklajić iz Močioca i četvorica pomoćnika danima su drvene kalupe punili rukama, bez ikakvih zaštitnih sredstava i bosi. Cigla se sušila na ledini, pa ređala u vitlove, na promaju – seća se Milić Topalović (59), iz Gornjeg Trudova, pod Čemernicom.

Slike iz starih albuma svedoče o vremenu kad je selo imalo snagu i slogu, mladost i mobe. Tradicionalni način ispomoći u poljskim radovima sada je slagao ciglu u „banket“, oblepljen blatom.

– Posebno složen posao bilo je pečenje cigle. Da bi se zagrejalo i peklo i po 20.000 komada cigle, trebalo je brdo drva. Oni koji nisu imali bukovu šumu, listom su sekli trešnje, kruške, divljake. U nekoliko ložišta danima je gorela vatra, pa se sve zatvaralo, „da tinja banket“ – podseća Topalović.

Kradući zanat očima, u domaćoj radinosti ubrzo su stasavali lokalni ciglari, a počele su i da pristižu metalne prese, pa je olakšan i posao i trošak graditelja. Majstori su kamenom i ciglom podizali i škole i zadružne domove u selima.

STRMI KROVOVI

Kuće brvnare bile su bez temelja ili sa niskom podlogom od kamena, čiji je donji deo, prislonjen na strmi teren, bio podrum, ponegde od kamena tesanika, na koji je podizana velika soba od brvana.

U gornjem delu građevine bila je „kuća“ sa ognjištem, kao središtem života, sa dvoja naspramno postavljena vrata. Strmi krovovi bili su nekada od slame, pa šindre (takte), a i kamenih ploča iz majdana u ivanjičkim selima Milandža i Maća.

Izvor: Novosti D.Gagričić