Neprirodne međe Srbije i BiH nisu podelile ljude

Pribojsko selo Međurečje svedoči koliko je neprirodna granica između Srbije i BiH ucrtana 1878. godine na Berlinskom kongresu. Poput San Marina, sa srpskom administrativnom upravom, ono je na bosanskohercegovačkoj teritoriji. U ponedeljak u Beograd stižu članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, a velike su šanse da se na stolu nađu i predlozi o razgraničenju dve zemlje. Gotovo sve je između Priboja i Rudog nelogično – ali funkcioniše. Granica se prelazi četiri puta i gotovo svako susedno selo je u drugoj državi. Izobilje međa, ipak, ljude nije podelilo, već naučilo da probleme rešavaju zajednički.
„U popravljanju mosta Opština Rudo nam je dala materijal za šalovanje i željezo, Opština Priboj nam je dala beton, a radove sam izvodio ja. I bez saradnje i slaganja, života nema u ovome kraju“, priča Muaz Dedović iz Međurečja.

Dragan Luković iz istog mesta takođe je zadovoljan saradnjom.

„Fina komunikacija, sve je to fino. Sve je u redu. Pomaže se, to je sve kako treba“, kaže Luković.

Prekogranična razmena dobara rešena je na najjednostavniji način i svi su na dobitku.

„Mi Sjeverinci, opština Priboj, dajemo vodu u Rudo, a oni nama daju struju, tako da se krpimo. Dobra razmena“, ističe Hajrudin Hadžić iz Sjeverina.

Sjeverinac Emir Bećović kaže da opštine tolerišu „neke stvari“ radi boljeg života i funkcionisanja i zadovoljstva naroda.

„Kad bismo gledali odozgo iz Beograda šta kažu vlasti, i iz Sarajeva, možda ne bismo sve ovo uživali“, smatra Bećović.

Pribojska i ruđanska opština imaju zajedničke infrastrukturne projekte i projekte u turizmu, pa i u upravljanju otpadom – odvozi ga onaj kome je bliži.

Otvoren je i malogranični prelaz, pojednostavljen robni transport, a zajednički konkurišu i za sredstva evropskih razvojnih fondova.

Zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić smatra da je saradnja neophodna.

„Mi moramo da sarađujemo i naravno da sarađujemo. Opština Priboj i Rudo su bratske opštine i sarađujemo na svaki način da pomognemo našim građanima da ne osete tu graničnu liniju“, kaže Vasilić.

Načelnik opštine Rudo Ratko Rajak kaže da se, osim dobre volje koja je svakodnevno vidljiva, neki odnosi moraju urediti sistemski na nivou države.

Nelogično je, ističe, da „ljudi koji žive u blizini granice budu hendikepirani umesto da imaju određene benefite koje im ta granica može pružiti“.

Nezaposlenost i iseljavanje su svakodnevica za nekoliko hiljada stanovnika s jedne i s druge strane granice – i zajednička briga obe opštine. Rešava se sve što je izvodljivo – jer život ne može da čeka.
Izvor: RTS Jelena Božović