Organska malina u brodarevskom kraju postaje prošlost, pčelarstvo sve popularnije

Brodarevo/Prijepolje – Sve je više onih koji „bilduju“ malinu hemijom kako bi dobili veći prinos i više novca, kaže Esad Tumbul, jedan od pionira proizvodnje organske maline u brodarevskom kraju.

Sve manje zasada organske maline u brodarevskom kraju, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Pedesetdvogodišnji Esad Tumbul iz Zavinograđa jedan je od pionira proizvodnje organske maline u ovom kraju. Kaže da se smanjuju površine pod zasadom organske maline jer su subvencije koje su pre pet godina iznosile 30 procenata u odnosu na cenu klasične maline „iscurele“ i u tekućoj sezoni spale na 50 dinara po kilogramu!

-Za te pare nikome se ne isplati da proizvodi organsku malinu iz prostog razloga što su daleko veći prinosi na parcelama gde se primenjuju brojne mere tretmana maline hemijskim preparatima. Ako se ovakva situacija nastavi, a sve su prilike da hoće, organska proizvodnja maline za tržište će potpuno zamreti jer je ekonomski neizdrživo da se proiozvodi nešto što samo po sebi garantuje gubitak…A krenulo je više nego dobro. Ovde u mesnoj zajednici Zavinograđe, pre pet godina, bilo je nas 63 malinara koji su potpisali ugovore sa „ES komercom“ o proizvodnji organske maline. Sada je taj broj znatno manji – priča Esad.

Esad Tumbul jedan od začetnika proizvodnje organske maline u brodarevskom kraju, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Organska proizvodnja maline podrazumeva striktno poštovanje procedure a otkupljivači redovno uzimaju uzorke i proveravaju da li je malina tretirana nekim od hemijskih preparata koji su na listi zabranjenih.

-Šverca nema jer se u svakom trenutku zna čija je malina. Sve je to imalo smisla i opravdanja za nas proizvođače kad je otkupna cena za organsku malinu bila 30 odsto veća od cene  maline proizvedene na klasičan način, uz podršku veštačkih preparata. Sada je otkupna cena gotovo izjednačena a prinos organske maline je gotovo duplo manji u odnosu na malinu koja se tretira brojnim  hemijskim preparatima. Ponavljam, za 50 dinara stimulacije po kilogramu, koliko je to bilo manje-više kod svih otkupljivača, zaista takav način proizvodnje gubi smisao – kategoričan je Esad Tumbul koji je već sveo broj sadnica maline sa sedam na oko dve hiljade komada!

Stimulacija hladnjačara od 50 dinara ne zadovoljava proizvođače organske maline, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Imanje porodice Tumbul deluje imrpesivno po kultrurama koje smo zatekli i načinu kako se obrađuje plodna zemlja u ovom delu Zavinograđa. Sa suprugom Minom Esad obrađuje imanje od oko dva hektara i kaže da se, uz dodatni rad, mogu obezbediti prihodi za normalno funkcionisanje porodice koju čine i dvoje dece, oboje na studijama, ćerka u Beogradu a sin u Novom Sadu. Esad se, uz maline, bavi i drugim poslovima na svojoj zemlji. Najbolje mu ide pčelarstvo i mala stolarska radionica u kojoj, uglavnom, pravi košnice.

Esad sa suprugom Minom, životnom saputnicom i podrškom u svim poslovima, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Tren print Prijepolje

-U radionici imam posla i tu provodim vreme kad se ne može na njivu ili u zasad malina ali i noću kad me stisnu rokovi za isporuku košnica – priča Esad.

Ovde tržište igra presudnu ulogu: kad su cene meda dobre, odmah se oseti pojačani interes pčelara za novim košnicama. I obrnuto. Ipak, on u proseku napravi pet stotina košnica godišnje.

I sam pčelar, Esad ističe da mu je to velika prednost jer dobru košnicu može najbolje da napravi stolar koji se intenzivno bavi pčelarstvom. A Esad ima preko 200 košnica uredno poređanih na livadi!

Preko 200 košnica poredanih “pod konac” u Esadovom pčelinjaku, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

-Pčelarstvo  je ove godine opravdalo očekivanja i najvećih optimista. Dobra godina, dobra paša, dobar prinos, vrlo dobra cena…tako da se vratilo puno toga izgubljenog prethodnih godina kad je sve bilo daleko skromnije. Sa prinosom od preko dve tone meda mogu biti vrlo zadovoljan, a i prodaja ide dobro jer su razrađeni mehanizmi prodaje – kaže Esad.

Med proizveden u pčelinjaku Esada Tumbula ima vrhunski kvalitet, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

On svoje pčele tokom sezone rasporedjuje kao đačke ekskurzije:  Na bagrem ih vozi u Lučane i Ljig, na suncokret u Staru Pazovu, na cvetne livade u Babine i Aljinoviće.

-Kod nas narod najviše ceni livadski med, međutim u centralnoj Srbiji prioritet je med od bagrema. Čak su i cene takve, u Šumadiji, Beogradu i drugim mestima bagremov med je skuplji nego livadski koji se daleko manje traži. Ja nemam problema sa plasmanom jer se time bavim godinama i imam neko svoje mesto na tržištu – skroman je Esad.

Stado ovaca “zaduženo” za đubrenje, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Porodica Tumbul gaji i manje stado ovaca koje su zadužene za đubrenje malinjaka i bogatog vrta sa 12 hiljada struka paprike!  Sve to završi negde u Nemačkoj gde  su naši „gasterbajteri“ posebno „slabi“ na punjenu papriku iz zavičaja.

Pored organske maline Esad na svom imanju uzgaja i organsku papriku, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

-Zavinograđe je idealno mesto za ovakav način  poljoprivredne proizvodnje. Ima predispozicije za organsku proizvodnju ali, ponavljam, malo toga zavisi od nas. Sve osim odluke da li da prihvatimo rizik kao što smo uradili sa malinom, je u rukama države koja uređuje odnose na tržištu. Sumnjam da su ponuda i potražnja uvek glavni kriterijumi za odredjivanje cene. Da nije tako potvrđuje i sudbina organske maline: ona je sve traženija na svetskom pa i na domaćem tržištu, a subvencije za njenju proizvodnju sve manje. U ovoj suprotnosti leži i odgovor na pitanje ko se sladi našim radom? Mi svakako ne,  a čini mi se da ni otkupljivači nisu preterano srećni. Profit se sliva na neko drugo mesto. Baš me briga na koje jer je poruka jasna: Prskalicu na rame pa u malinjak. A organsku malinu ko hoće, neka zasuče rukave pa neka sadi. Da vidi kako je – zaključuje Esad Tumbul.

Tekst je nastao u okviru projekta „Organska hrana – sigurna zarada“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja na konkursu za internet medije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media