Pravoslavni vernici slave Božić

Pravoslavni vernici danas slave Božić kao uspomenu na dan rođenja Isusa Hrista, sina Božjeg, spasitelja sveta.

To je praznik rađanja novog života, koji se kod Srba obeležava najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji imaju za cilj da se Bog umoli da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Otuda se Božić smatra i najradosnijim porodičnim praznikom koji se slavi tri dana – dan posle Božića je spomen Sabora Bogorodice, a zatim Sveti arhiđakon Stefan. Sa Vaskrsom i Duhovima (Sveta Trojica), Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika, a od jula 2001. je u Srbiji jednodnevni državni praznik.

Ovom praznovanju prethodi velika priprema, oličena u četrdesetodnevnom božićnom postu. Pravoslavni kanon nalaže da je večera na Badnje veče posna i skromna i na taj dan gosti ne dolaze, već je porodični ambijent intiman. Pevaju se smirene pesme, koje treba da dočaraju ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se rodio Isus. Za večeru se čita Božićni tropar ili Očenaš. Na Badnje veče se u kuću unosi badnjak, koji simbolizuje drvo koje su pastiri iz Vitlejema uneli u pećinu da se Isus ogreje. U pravoslavnim crkvama se služe povečerja i pale se badnjaci.

Nijedan praznik ne sadrži više narodnih običaja koji su se održali do današnjih dana kao Božić. Najrasprostranjeniji su: polaganje badnjaka, mešenje česnice, pečenje pečenice, mirbožanje, položajništvo, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje… Na Božić ljudi se pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“ i „Vaistinu se rodi!“.

PP Media

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *