Prijepoljsko selo Hrta, sinonim za malinarstvo u limskoj dolini

Prijepolje – Iz prijepoljskog sela Hrta, pre desetak godina, krenula je konkretna priča o malinama u limskoj dolini. Grupa odvažnih, koju je predvodio Hitko Bašović, njih desetak, dogovorili su se da posade po 10.000 sadnica maline o kojoj se i tada mnogo pričalo i pisalo po medijima.

Mladim i preduzimljivim momcima iz Hrta je tih godina uzor bio neko sličan njima u Arilju, Ivanjici, Požegi, Kosjeriću… Danas, jedanaest godina od prve berbe „vilameta“ odličnog kvaliteta, neka nova priča opet kreće iz Hrta.

-Jeste, mi smo danima slušali priče našeg prijatelja i rođaka Hitka Bašovića koji nas je, na ovom svojevrsnom „seminaru pod vedrim nebom“ detaljno uvodio u tajne malinarstva. Ispoštovali smo dogovor i tog proleća u Hrtima je posađeno nekoliko stotina hiljada sadnica maline „vilamet“. Tako je krenula priča koja se brzo raširila celom limskom dolinom pa je od naših stotinak hiljada sadnica, u Hrtima danas najmanje pola miliona kvalitetnog „vilameta“, „mikera“, ili sve popolarnije  „polane“ – priča Sanel Dizdarević koji je među prvima krenuo sa svojim drugarima iz Hrta,  tada u avanturu a danas pravi i dobar posao – malinarstvo.

 U opštini Prijepolje bar deset miliona sadnica maline čeka svoje kupce tokom berbe. Malina je prošle godine Srbiji donela 426 miliona evra, ove godine do septembra već 300 miliona uz realno očekivanih pola milijarde evra do kraja godine. U Prijepolje se prošle godine, zahvaljujući malini,  slilo između 8 i 9 miliona evra, ove godine svakako bar 12 miliona.

Iz Hrta, sve su prilike, kreće nova „malinarska priča“. Sanel je u završnoj fazi sadnje konzumne maline koja ima niz prednosti u odnosu na klasične sorte a njena obrada se, u odnosu na već uhodan način sadnje, zaštite i održavanja zasada, razlikuje samo u finesama. Jedna od njih je što je proizvodnja „tunelska“, odnosno sadi se i obrađuje u posebnoj vrsti plastenika koji su nešto visočiji od klasičnih, otvoreni sa strane i imaju višestruke prednosti u odnosu na gajenje maline pod „vedrim nebom“.

-Ja sam na pola hektara zasadio oko 10.000 sadnica ove za naše uslove nove sorte maline. Sadni materijal je visokog kvaliteta ali i cene. Radi se o italijanskoj sorti „eurosadira“ a ceo projekat kojim sam konkurisao kod Ministarstva za brigu o selu koje ga je finansijski podržalo, vredan je oko 7,5 miliona dinara. Ova malina zahteva klasičan tretman, korišćenje zaštitnih sredstava kao i u malinjacima koji se obrađuju na uobičajen način. Plodovi su nešto crveniji, ukus nalik divljoj malini, ima jaču aromu i obezbeđuje prinos od 250 do 300 kilograma po jednom aru površine – kaže Sanel.

Dizdarević priča kako je u ovom projektu praktično od 2018. godine, od po malo zaboravljenog protesta malinara u Prijepolju. Uz dosta napora obezbedio je uslove za proizvodnju po strogim zahtevima nadležnog Ministarstva i preko Zadruge „DES“, čiji je osnivač, konkurisao je za pomoć države. Sada je sve to pri kraju realizacije i Sanel naredne godine počinje da bere prve kilograme limske „eurosadire“.

Srbija poroizvodi jedva 5 procenata konzumne maline u odnosu na potrebe domaćeg tržišta. Ostalo se uvozi, uglavnom iz Maroka i ta se malina može naći gotovo u svim boljim tržnim centrima u većim gradovima. Otkupljivači plaćaju 650 dinara kilogram konzumne maline, u maloprodaji je cena takve sveže maline 1950 dinara. U arapskom svetu, gde je ova vrsta maline izuzetno tražena, cena joj dostiže 50 dolara za kilogram! Konzumna malina može na sobnoj temperaturi da stoji bar deset dana a da ni u čemu plodovi ne promene svojstva.

– Ovo je projekat koji ima jasnu budućnost. Obezbeđuje malinarima nastavak sezone u zatvorenom prostoru jer joj berba počinje dvadesetak dana po okončanju berbe na otvorenom. Može mnogo duže da stoji kako na biljkama tako i u svakodnevnim uslovima, ubrana u gajbicama. Ja sam obavio i niz razgovora u lokalnoj samoupravi i od rukovodstva opštine dobio obećanja u smislu učešća opštine u nabavci manjeg kontigenta sadnica koji bi trebalo da se pod vrlo povoljnim uslovima stavi zainteresovanim malinarima na raspolaganje. Računam da će, uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i opštine Prijepolje moći da se obezbedi možda i stotinak hiljada sadnica za narednu godinu, što bi bio snažan impuls da se zainteresovani malinari delimično preorijentišu za proizvodnju konzumne maline – ističe ovaj poljoprivrednik.

Sanel Dizdarević je član Radne grupe za spas malinarstva koja je formirana pri Ministarstvu poljoprivrede. Čine je ugledni stručnjaci i proizvođači maline iz cele Srbije. Strategija na kojoj se intenzivno radi, zahtevaće niz mera kako bi se malina istinski tretirala kao nacionalni brend i delatnost od posebnog značaja za celu zemlju.

U uslovima ozbiljnih poremećaja na tržištu, kada se bez stvarnih razloga lansira priča da malina ne može da se proda, svaka nova ideja koja zaobilazi hladnjačare, veletrgovine i druge posrednike, zaista dobro dođe.

-Veliki izvoznici i ove godine doprinose poremećajima koji zbunjuju proizvođače maline. Slušamo i ove godine poznatu priču da malina ne može da se proda. Priča je smišljena kako bi se oborila cena maline. Ono što su otkupljivači letos plaćali i do 650 dinara za kilogram, prebrano, smrznuto i upakovano sada se plaća 420 dinara za kilogram! Očito je da se time pravi prostor kako bi se kroz mesec ili dva na tako kupljenoj prebranoj i smrznutoj malini dobro zaradilo. Uz sve to u Arilju je, recimo, plaćeno tek 50 odsto letos preuzete maline, dok je, to treba reći, u Prijepolju stanje znatno bolje jer je plaćeno preko 90 odsto preuzete sveže maline – kaže Dizdarević.

On dodaje da pad interesovanja za proizvodnju organske maline nije slučajan jer organska malina ima svoj proces koji je jasno definisan. Neki proizvođači, privučeni stimuluacijama su, svojevremeno, zaspali kao proizvođači klasične maline a probudili se kao proizvođači organske maline. Takvi i slični trikovi ne traju dugo, a posledice osete svi proizvodjači, zaključuje Dizdarević.

Tekst je nastao kao deo projekta “Poljoprivreda, šansa za razvoj Prijepolja”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Prijepolje iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Prijepolje u 2022. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media