Stočari iz Srbije svoje proizvode plasiraju na tursko tržište

Zahvaljujući novom Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Turskom, koji je u ime vlade Srbije potpisao u utorak ministar trgovine Rasim Ljajić, po prvi put će srpskim stočarima biti omogućen bescarinski izvoz 5.000 tona goveđeg mesa godišnje na tursko tržište.

Takođe, sporazum podrazumeva i definisane kvote sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, semena suncokreta i pojedinih vrsta pekarskih proizvoda, a kvote za izvoz određenih vrsta smrznutog povrća i suvih šljiva iz Srbije u Tursku biće udvostručene.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom je još jedan u nizu takvih sporazuma, koji našoj zemlji omogućavaju da izvozi robu bez carine na tržišta od ukupno oko milijardu potrošača.

Reč je o tržištima jugoistocne Evrope – CEFTA, Evropskog udruženja slobodne trgovine – EFTA, Rusije, Belorusije, Turske i Kazahstana.

Tu je i slobodna trgovina, odnosno preferencijalni uslovi trgovine sa EU, kao i opšta šema preferencijala sa SAD, koja je važila do kraja 2017. i očekuje se da bude obnovljena. Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u PKS Jelena Jovanović podseća da je stari Sorazum o slobodnoj trgovini sa Turskom potpisan 2009. i da se ovim novim predviđa proširenje najviše na poljoprivredne proizvode.

„Pregovorili su bili teški, pošto je Turska poljoprivredna zemlja i štiti domaće tržište. Dobili smo dupliranje kvota, što je važno za srpske privrednike. Još važnije je da smo dobili i proširenje sporazuma koji se odnosi na usluge, posebno finansijske, telekominikacione, konsultantske usluge i sve ono gde u poslednjih desetak godina beležimo veliki suficit“, rekla je Jovanović Tanjugu.

Kaže da se broj turskih kompanija u Srbiji povećava i da je prošle godine registrovano 125 turskih kompanija, kao i da su novi sporazumi dobar signal za nove investitore.

Stari sporazum se primenjivao od septembra 2010. po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane.

Sporazum je šansa je za srpske privrednike da izvoze robu bez carine u Tursku na tržište od oko 70 miliona stanovnika, kao i da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama. Ističe da su za Srbiju najvažniji sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom i Turskom, ali i sa ostalim zemljama i posebno CEFTA.

Jovanović naglasava da ti sporazumi znače da možemo da „stavljamo robu na strano tržište pod istim uslovima kao na domaćem“, bez plaćanja carine.

Na primer, poljoprivredni proizvodi su prethodnih godina, zahvaljujući tim sporazumima, u startu na stranom tržištu bili više od 20 odsto jeftiniji nego proizvodi ostalih izvoznika.

„Naši najveći partneri, kada je reč o izvozu, su zemlje EU i zemlje u okruženju (CEFTA). Teško je kvantifikovati, ali možemo da kažemo da je duplirana roba koja je bila na režimu slobodne trgovine u prethodnih pet godina“, rekla je.

Jovanović je navela da je za približivanje Srbije Evropskoj uniji najvažnija bila primena Prelaznog sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je bila odskočna daska za privrednike da nauče kako da posluju na stranim tržištima.

Srbija je članica CEFTA, zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, koja omogućava bescarinski pristup tržištu od 22 miliona potrošača. Članice CEFTA su Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Srbija.

Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EFTA, što omogućava bescarinski pristup tržištu od osam miliona potrošača. Članice EFTA su Island, Lihtenštaj, Norveška i Švajcarska.
Izvor: Tanjug