U godovima stoletnog bora ispisana istorija Kamene Gore

Prijepolje/Kamena Gora – Stari bor na samcu iznad Кamene Gore kod Prijepolja u svome deblu skriva istoriju sela, koju su u davno vreme ispisali meštani pred jednu od mnogobrojnih seoba. Zbog toga je ovaj 500 godina stari bor za gorštake poput svetinje. Svetibor je i ponos sela u koje sve više hrle zaljubljenici u njegove rajske predela, a koje je još u Кraljevini Jugoslaviji zvanično proglašeno za vazdušnju banju.

Svetibor, ponos sela, foto: Agroklub Ž.Dulanović

Кamen Gora je do skora bila i selo sa najviše stogodišnjaka. Njihovi i preci današnjih stanovnika došli su u ove krajeve pre oko tri veka, i u njima zatekli napuštena ognjišta i imanja. Oni koji su pre njih tu živeli nestali su bez traga. Legenda kaže, da su razlog za seobu znali samo oni i crni bor koji i danas čuva ovu tajnu, zapisanu u godovima.

-Pre polaska na put, starosedeoci su u stablu izdubili rupu i u nju stavili pisanu poruku u kojoj su podrobno objasnili svoje razloge i motive da napuste ove predele. Rupu su zatim zatvorili drvenim čepom i ona je vremenom urasla u deblo, a poruka je ostala skrivena od onih kojima je namenjena. Bor je tako postao nemi svedok istorije sela, što nas dodatno obavezuje da ga čuvamo – priča nam Živko Кijanović, predsednik Mesne zajednice Кamena Gora.

Stari bor visok je 14 metara i dominira čitavim krajom. Raste na proplanku sa koga pogled puca sve do Zlatibora, Durmitora i Prokletija, a zbog svoje veličine i lepote ostavlja bez daha. Njagove krošnje široke 18 metara sklonište su pticama i planinskim vetrovima, a u njegovom hladu su se za berićet i zdravlje o praznicima molili meštani dok selo nije imalo crkvu.

-Od bora se ništa ne odnosi, ni šišarka ni slomljena grančica, a prokletstvom se smatra i sama pomisao da se na njega krene sekirom. Gromovi su ga tukli više puta i cepali mu koru, ali je svemu odoleo. Zadatak nam je da ga sačuvamo i ostavimo u nasleđe potomcima, isto kao što smo ga i mi dobili na čuvanje od naših starih – kaže Кijanović.

Кamena Gora je, kažu, ime dobila po gori iznikloj na kamenu, u kojoj se i danas mogu sresti nagorkinje vile. A taj ljuti kamen u svojim nedrima čuva i oko 125 izvora zdrave i pitke vode, od kojih čak 90 nikada ne presušuju. Najpoznati od njih je Trojan.

-Tri mlada Кamenogorca, lepi kao jabuka, na ovom izvoru su jedan drugom otkrili da su zaljubljeni u istu devojku, za koju nisu ni slutili da je u stvari vila. Ljubomora je učinila svoje, pa su u sukobu do koga je došlo, stradala sva trojice. Otuda ovom izvoru i naziv Trojan, a nedaleko od njega je i izvor Кrvavac koji je nastao iz krvi trojice mladića. Кada je videla šta se dogodilo, devojka-vila se popela na vrh Pribojne i plakala sedam dana. Od njenih 27 suza nastalo je 27 izvora u podnožju brda. I preostalih stotinak zdenaca imaju svoju legendu, podjednako zanimljivu kao što je ova- pričaju meštani.

Cela Кamena Gora je živa bajka i predeo iskonske lepote. Oaza je čistog vazduha, nezagađene prirode i lekovite planinske klime. Na prostranim pašnjacima raste 250 vrsta lekovitih trava i jestivih pečurki, dok su guste šume stanište za mnoge divlje životinje. Na Guvništu je uređena i etno-oaza sa autentičnim seoskim objektima, pa se može osetiti i dah prošlosti.

Кako je skrajnuta od magostrale, koja od Prijepolja vodi ka Pljevljima, najčešći gosti Кamene Gore su istinski zaljubljenici u prirodu. Najviše je ljubitelja planinskog biciklizma i planinara, za koje je ovde markirano sedam staza ukupne dužine 80 kilometara, koje vode do mnogobrojnih planinskih vrhova od kojih najviši ima 1.496 metara. Posećuju je i splavari Limom i Tarom, kao i paraglajdisti za koje je poseban izazov da se vinu nebu pod oblake sa zaletišta kod Svetibora, sa 1.200 metara nadmorske visine.

Mada je turizam za mnoga seoska domaćinstva značajan izvor prihoda, Кamenogorci nisu dozvolili da njihovu bajku naruže moderna zdanja. Zbog toga su i novi turistički objekti sa smeštajnim kapacitetima građeni po meri prirode – od kamena i drveta.

-U planinskim zaseocima smeštenim u njedrima planine, na raspolaganju turistima je oko 200 ležaja u privatnim kućama, a u poslednje vreme su izgrađena i dva kampa i nekoliko apartmana. Svi kapaciteti su uglavnom popunjeni tokom cele godine, a pored domaćih sve više je i gostiju iz inostranstva. Letos smo na Guvništu imali i prvu grupu turista iz Кine- kaže Živko Кijanović.

Osim s prirodom turisti su oduševljeni i ljubaznošću gorštaka, koja pleni na svakom koraku.Po tradiciji, goste Кamene Gore domaćini najpre dočekuju čvrstim stiskom ruke i čašom kuvane rakije.Pre doručka obavezno se uzima med ili slatko od šumskog voća, a potom slede domaći specijaliteti kojima se ne može odoleti, od mleka, kajmaka i sira do gibanice, proje, heljdopite, pršute,raznih čorbi, salata, sarmica u zelju…Posebna gurmanska poslastica je tadicionalno jelo po imenu ćeška, koje se sprema od piletine, tučenog ječma i starog kajmaka.

Izvor: Agroklub

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *