U Prijepolju uličnom akcijom obeležen početak kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”

Prijepolje – Uličnom akcijom “STOP NASILJU NAD ŽENAMA – NISI SAMA” Mreža žena protiv nasilja – region jugozapadna Srbija želi da pruži podršku ženama koje trpe nasilje da se ohrabre i prijave nasilnika, ali i da ukaže celom društvu da ne postoji opravdanje za nasilje! Nasilje nije privatna stvar i bilo da ste žrtva ili svedočite nasilju – NASILJE UVEК TREBA PRIJAVITI! Кada do takve prijave dođe, važno je da budemo sigurne da će sve nadležne institucije adekvatno odreagovati!

Podaci govore da svake godine u proseku između 25 i 40 žena bude ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju, a da je trećina ubijena iako je prethodno prijavila naslje – što znači da im sistem nije omogućio potrebnu zaštitu i pomoć.

Od početka godine do danas ubijene su najmanje 22 žene, što saznajemo na osnovu analize medijskih sadržaja koju vrši Autonomni ženski centar, budući da ne postoji zvanična statistika o femicidu u Srbiji. Ne znamo koliko ubistava žena nije dospelo u medije niti koliko je žena umrlo nakon dugogodišnje izloženosti nasilju u porodično-partnerskim odnosima.

– Važno je istaći da je femicid samo krajnji i najbrutalniji ishod najčešće dugogodišnjeg nasilja nad ženama, koje može biti psihičko, ekonomsko, seksualno ili fizičko, a koje počiva na nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena. Najčešće je motivisano željom za kontrolom žene – istakla je predsednica UO “Foruma žena Prijepolja Mileva Malešić.

Neadekvatan odgovor institucija na nasilje nad ženama je jedan od čestih razloga zbog kojih se nasilje ne smanjuje, ali i dolazi do fatalnih ishoda. Zbog toga je od krucijalne važnosti dobra saradnja i umreženost između nadležnih institucija, koje će ženi koja trpi nasilje pružiti zaštitu – rečeno je na okruglom stolu NASILJE NAD ŽENAMA – BEZBEDNOST ŽENA NA SELU.

Žene na selu su zbog udaljenosti od grada, nemogućnosti pristupa informacijama,  telefonu, internetu, javnom prevozu, zbog ekonomske zavisnosti od partnera, preopterećenosti neplaćenim radom u domaćinstvu itd. u većem riziku od nasilja u porodici, što potvrđuju i relevantna istraživanja.

– Pored osnaživanja žena na selu da prepoznaju i prijave nasilje, želimo da pošaljemo poruku i celoj zajednici da niko ne treba da okreće glavu od nasilja, to nije privatna stvar, već ozbiljan društveni problem. Кada nasilje bude prijavljeno, važno je da institucije adekvatno odreaguju, kako bi ženi obezbedile zaštitu, a počinioca ozbiljno sankcionisale – navela je između ostalog koordinatorka projekta Bezbednost žena na selu u Zlatiborskom okrugu Aldina Salkanović.

– Ženske nevladine organizacije koje su okupljene oko Mreže žena protiv nasilja Srbije, oko 30 organizacija, se trude da menjaju zakone, da utiču na javne politike, da utiču na institucije da bi se poboljšao položaj žena koje žive u situaciji nasilja. Ženske organizacije imaju 26 SOS telefona koji pružaju ženama pravnu i psihološku podršku, a od toga je šest licenciranih koji spadaju u sistem socijalne zaštite – istakla je između ostalog Dragana Veljović, operativna koordinatorka Mreže žena protiv nasilja.

Poručeno je da samo zajedničkim delovanjem celog društva, obrazovnog sistema, zdravstva, sudstva, tužilaštva, policije, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija i medija može doći do smanjenja crne brojke femicida, povećanja broja prijavljenih slučajeva nasilja i doprineti iskorenjivanju ovog društvenog fenomena.

PP Media