Za penzionere bolji dogovor sa državom nego plaćanje advokata

Penzioneri koji su posle ukidanja Zakona o privremenom umanjenju penzija na penzijskim isečku videli da će ubuduće primati manju penziju nego što je to bilo pre oktobra 2014. godine kada su one prvi put i smanjene, ne odustaju od ideje da naplate umanjenu razliku za sve četiri godine. Iako svesni da bez odluke Ustavnog suda, da je uvođenje Zakona o privremenom umanjenju penzija protivno Ustavu, nemaju osnova da se žale, niti da angažuju advokate, većina ne odustaje ni od ideje da pravdu potraži u Strazburu.

Prema Zakonu o upravnom postupku, Fond PIO je u obavezi da primi svaki zahtev, a u proteklih godinu i po dana svaki penzioner koji je zatražio potvrdu o iznosu isplaćenih penzija i razlici između onog što su dobijali pre umanjenja i posle – dobio je. Po istom ovom zakonu PIO fond nema ama baš nikakva prava da isplaćuje razliku između umanjenih penzija i onoga što su penzioneri zaradili, bez odluke suda.

U isto vreme Udruženje sindikata vojnih lica Srbije izdalo je saopštenje s preporukama kako se nositi sa ovakvim nezakonitim ponašanjem službenika navodeći da Narodna skupština, na osnovu člana 58. Ustava nije regulisala da se neisplaćeni delovi penzije sa kamatom vrate oštećenim penzionerima, verovatno računajući da većina njih zbog neinformisanosti i visokih taksi neće pokrenuti sudske parnice protiv Fonda PIO za nadoknadu nanete štete – kaže Jovan Tamburić, predsednik ovog udruženja.

Čini mu se da se sve radi da cela stvar zastari, tim pre što deo pravnika tvrdi da zastarevanje počinje da teče od datuma ukidanja spornog zakona. Ukoliko Evropski sud za ljudska prava u Strazburu problem reši u korist penzionera, naknada štete će najverovatnije opet biti kroz pojedinačne sudske parnice pred domaćim sudovima.

– Velikim brojem zahteva hoćemo da privolimo sudstvo da poštuje Ustav, a nadležne da problem razreši donošenjem propisa o naknadi štete svim oštećenim penzionerima. Posle pozitivne odluke Ustavnog suda Srbije ili Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, stekli bi se uslovi za masovno podnošenje parničnih tužbi – kaže Tamburić.

Pokretanje sudskog postupka pred parničnim sudom prekida zastarevanje, ali iziskuje plaćanje sudskih taksi koje zavise od visine tužbenog zahteva. Advokatske kancelarije sa kojima udruženje sarađuje, za svoj rad ne traže naknadu unapred do pozitivnog okončanja postupka uz obavezu klijenta da plaća sudske takse i sudskog veštaka. Oni koji ranije pokrenu parnični postupak, pre će naplatiti štetu – ističe on.

Pokretanje upravnog postupka, koji treba da se završi tužbom Upravnom sudu, takođe je siguran put prekida zastarevanja potraživanja nastale štete. Taksa u upravnom postupku ne postoji, a za presudu Upravnog suda relativno je mala (oko 1.680 dinara). Upravni postupak može pokrenuti svaki oštećeni penzioner.

Upitan šta savetuju penzionere, da li da angažuju advokate i da li su se obraćali nadležnima da reše ovo pitanje, koje se tiče skoro 700.000 penzionera kojima su penzije bile umanjene, Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže, da su već uputili vladi pismo gde im ostavljaju da  sami predlože način na koji će se ovaj problem rešiti.

– I ranijih godina je bilo ovakvih slučajeva pa je vlada nalazila rešenje, bilo da je obeštećenje išlo tako što je sve pretvarano u javni dug ili kroz obveznice. Samo je u tim ranijim slučajevima postojala odluka suda da su penzioneri oštećeni, sada toga nema. Penzionerima saveza smo zato savetovali da ne bacaju pare na advokate, jer nema pravnog osnova da tuže fond, već da čekaju da država nađe rešenje i vrati umanjene penzije – zaključuje Perić.

Ono što pojedinim penzionerima u ovom naumu poslednjih dana pravi problem, kako tvrdi penzionerka M. Bubalo iz Novog Sada, koja se javila pismom za pomoć, jeste što su neki od njih pokušavali i proteklih dana da predaju zahtev za priznavanje prava na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa penzije, ali su ih na šalterima filijale u Novom Sadu odbili. Sa obrazloženjem da „su ih pre godinu dana zatrpali sa više od 10.000 zahteva i da sem te potvrde koju su dobili ne mogu dobiti ništa više“.

Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *