Isplate minimalaca za radnike u malim firmama posle 1. maja

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je paket ekonomskih mera za oporavak privrede sveobuhvatan i obiman i da je usmeren pre svega ka očuvanju radnih mesta, smanjenju gubitaka ali i jačanju likvidnosti cele privrede.

On je naveo i da je ceo paket mera napravljen tako da država najveći teret krize preuzme na sebe jer je dovoljno ekonomski snažna kao i da je želja da se iz krize izađe sa što manje posledica.

Koliko su mere ozbiljne, govori i podatak, naglasio je on, da je reč o ukupnom iznosu od 5,1 mlrd EUR odnosno 608,3 milijardi dinara.

– To je 50% našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11% našeg BDP-a – kazao je Mali.

Prema njegovim rečima dva su osnovna cilja ovih mera – da se ohrabre preduzeća da ne otpuštaju radnike i da se sa druge strane podrži maksimalno ekonomija zemlje.

– Oko 900.000 ljudi će dobiti isplatu minimalne zarade od države. Sva ta mala i mikro preduzeća, zanatlije, taksisti, obućari, frizeri, koji imaju sada zatvorene radnje država je sada rekla: mi ćemo vašim radnicima isplatiti minimalne zarade. To je nešto malo iznad 90.000 dinara, odnosno oko 750 EUR, po radniku – kazao je Mali.

Precizirano je i da bi isplate trebalo da uslede posle 1. maja.

U program, naglasio je, ulaze samo oni privredni subjekti koji nisu otpustili više od 10% radnika nakon 15. marta, datuma kada je proglašeno vanredno stanje u Srbiji.

To što država daje novac za zaposlene, objašnjava, ne sprečava poslodavca da isplati svoju planiranu zaradu zaposlenom, naravno, ako ima sredstava. Ono što država isplaćuje, može biti samo dodatak na tu sumu.

On je dodao i da je namera da suma koja je namenjena za isplatu radnicima bude isplaćena na namenski račun preduzeća pa preko toga direktno radnicima, kako ne bi došlo do nekih zloupotreba.

Podsetio je da se taj ekonomski zamah i rast osetio u prvim mesecima ove godine, te je tako zabeležen rast BDP od 6,5% u januaru ove godine, dok je Republički zavod za statistiku izašao sa podatkom i da je industrijska proizvodnja u februaru zabeležila rast od 7,6 % u odnosu na isti period prošle godine.

Ministar je naglasio da je jedan od najvećih zahteva privrednika bilo i oslobađanje od plaćanja poreza na zarade i doprinose, čemu se i izašlo u susret.

– Jedan od najvećih zahteva privrednika je bio da ih oslobodimo poreza na zarade da bi isplaćivali neto zarade. Dakle mere se uklapaju jedna u drugu a ceo plan je da se sačuvaju teško stečena radna mesta – rekao je Mali.

On je precizirao da o obimu ove mere dovoljno govori podatak da će državi samo po ovom osnovu ne uplaćivanja poreza i doprinosa nedostajati oko 161 milijardi dinara, odnosno 1,3 mlrd EUR.

Kao treću, ne manje značajnu meru, ministar je naveo i izdvajanje i 2,2 mlrd EUR za kreditnu podršku privredi i očuvanje likvidnosti.

Reč je o sumi od oko 2,2 mlrd EUR, od čega će oko 200 mil EUR biti izdvojeno za kredite koje će odobravati Fond za razvoj Republike Srbije po minimalnoj kamati od 1%, dok će preostala suma biti namenjena za garantovanje kredita koje će preduzeća dobijati od poslovnih banaka, kako bi banke smanjile rizik od mogućeg nevraćanja pozajmice.

I poslednja mera, uplata 100 EUR na račun svakog punoletnog građanina u Srbiji, biće realizovana po isteku vanrednog stanja.

– To će se dogoditi odmah nakon ukidanja vanrednog stanja, par nedelja posle toga. Naša želja je da država uplati na račun svakog punoletnog građanina sto evra u dinarskoj protivrednosti, da podignemo optimizam i da svi zajedno jedinstveno i solidarno prođemo kroz krizu, da pokažemo ekonomsku snagu a kao treće dobro je i što će taj novac završiti u potrošnji, jer će otići na kupovinu proizvedene robe – objasnio je ministar.

Ekapija