Klikom do drugog izdanja knjige „Starovlaška umovanja“

Pred čitaocima zrnca narodne riznice – preko 250 poslovica, 1.200 izreka, 590 anegdota. Drugo, dopunjeno izdanje, knjige novinara Dragoljuba Gagričića “Starovlaška umovanja (anegdote, poslovice, izreke)“ od danas je u elektronskoj biblioteci na portalu zlatarinfo.rs.

Sakupljač i izdavač daruje čitaocima našeg portala zrnca narodne mudrosti, pregršt zapisa, mali deo „otvorene knjige narodne riznice – preko 250 poslovica, 1.200 izreka, 590 anegdota i 50 fotografija motiva kojih više nema. Najveći deo tiraža od 500 primeraka knjige, štampane pre četiri meseca, stigao je (poklonima i prodajom) do čitalaca i biblioteka.
Otimajući i čuvajući od zaborava poslovice i izreke, najkraću vrstu usmenog narodnog stvaralaštva, kojoj u u duhovnom nasleđu pripada posebno mesto, Gagričić podseća:

– Ova zrnca umovanja brušena su u starovlaškoj školi života, ispirana na vrelima u nedođijama planina ili doneta u bežaniji i seobama, u zavežljaju sa nejači, ikonom i guslama, neka i u sanduku devojačke spreme. Poslovice, kao logična i misaona celina, u vidu norme saopštavaju određeno životno iskustvo, koje bogati i razgranava razgovor, a najveći kvalitet im je nezastarevanje i nepobitnost. Vrcava misaona igra narodne mudrosti u izrekama, koje su i najprisutnije u svakodnevnom govoru – svojevrsno je svedočenje o životu, one slikaju i opisuju, bogate mudrošću minulih vremena, ukrašavaju govor…

Među koricama knjige, u poglavlju „Iz bisaga šereta“, autor je sabrao kazivanja otresitih gorštaka, razboritih planinki, stočara i ratara, drvoseča i rabadžija, oštroumnih starovlaških šereta „vičnih svakoj rđi“ …

– To su, naglašava Gagričić, životne i ubedljive slike prohujalih vremena, našeg mentaliteta i duha kraja, koje ostaju i kao priče o ljudskim sudbinama i vremenu koje je nestalo. A sve te slike su po formi kratke i jednostavne, sadrže dramske elemente, sa kratkom ekspozicijom i dijalogom i završavaju se komičnim obrtom, dosetkom, duhovitom poentom na kraju. Misao im je tačna i ubojita, pa jedna rečenica može biti efektnija od čitavih stranica.
Sakupljač i izdavač „Starovlaških umovanja“ čitaocima upućuje i poruku:

– Želja mi je da ova pregršt zapisa i druge podstakne da sakupljaju i beleže bogato usmeno narodno stvaralaštvo, da ispravljaju i dodaju…To blago, uz brojne aktivnosti i revnosniji odnos prema nasleđu i tradiciji, treba da vrati nadu da će se pritvrditi i osvežiti naša posrnula duhovna, kulturna i jezička vertikala.

STUDENCI MUDROSTI

Bogatstvo ište slugu, a ne gospodara.

Da je potke ko osnove, sve bi žene tkalje bile.

Žena bi đavola u flašu uterala.

Izvor sa koga piješ – ne muti.

Jabuka koja dockan sazri dugo stoji.

Kad bi se pamet kotrljala, svako bi za svojom potrčao.

Ništa nema gore nego ko plitko misli i plitko ore.

…

Bolje se preturiti triput umoran, nego jednom gladan.

Gde krava riče, a svekrva viče – tu snaja ne dolazi.

Da je sir dobar ne bi bio ispod kamena.

Zavadi đecu i žene da saznaš (s)kriveno u selu.

Lako je kapu kupiti, ali pamet – teško.

Ne veruj sudu i vedru danu.

Njiva hrani seljaka, a međa sudiju i advokata.

Oduvek glavu diže prazan klas.

Čuvaj se čoveka kome svaka kapa pasuje.
Izvor: Zlatarinfo