Novac za borbu protiv grada potrošili za svoje potrebe

Za samo tri godine grad koji je mahom pokosio poljoprivredne useve u Srbiji, napravio je štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara, pokazala je analiza Državne revizorske institucije.

Od 2015. do 2017. država je u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

Analizirajući sistem protivgradne zaštite u Srbiji, jedan od najzaostalijih u ovom delu sveta, DRI je u svom izveštaju iznela niz primedbi i sugestija i Republičkom hidrometeorološkom zavodu koji je direktno nadležan da štiti teritoriju od grada, ali i Ministarstvu poljoprivrede koje je zaduženo za nadzor. U slučaju Ministarstva DRI nije mogla, kako su istakli, da oceni njihov doprinos, jer se ispostavilo da Ministarstvo ima samo delimičan nadzor nad RHMZ. S druge strane, DRI je došla do zaključka da ne postoji stabilnost finansiranja protivgradnog sistema jer RHMZ nije dosledan u zahtevima prilikom planiranja sredstava.

RHMZ-u je zamereno u izveštaju da se oslanja na pomoć iz budžetske rezerve, ali i na podršku lokalnih samouprava, iako nema konkretnih podataka o tome koliko koja opština i sa čime raspolaže. Osim toga, RHMZ je tražio povećanje limita, a kada mu država to nije odobrila, onda je iz postojećeg budžeta uzimao sa programa koji je namenjen za protivgradnu zaštitu u korist nekog drugog.

DRI je tako utvrdila da je Ministarstvo poljoprivrede za 2017. RHMZ-u povećalo limit za 61,7 miliona dinara, međutim, za protivgradnu zaštitu izdvojen je svega 14,1 milion, a ostatak je uložen u meteorološke i hidrološke poslove. RHMZ se oslanjao na to da će opštine nabaviti rakete iako o tome nisu imali podatke. Tako je maja 2017. RHMZ poslao dopis lokalnim samoupravama za nabavku 6.000 raketa, iako je sezona počela 15. aprila. Do 15. maja RHMZ je dobio od opština 852 rakete, a očekivao je, ističe se u izveštaju DRI, da će dobiti još hiljadu do 1.500 raketa. Za sve to vreme, Zavod je sa samo nekoliko opština imao potpisane sporazume o saradnji te je DRI zaključio da je efikasnost protivgradne zaštite ugrožena jer RHMZ ne raspolaže pouzdanim podacima.

U celoj Srbiji inače postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po godine, kako je pokazala analiza DRI, RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ poslednje tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa. Očigledno veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština i koordinacija sa nadležnima. Od 145 opština, tokom ove tri godine, samo je njih 24 redovno doniralo rakete, a 70 nije uopšte doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u 70 opština.

Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *