Seminar „Hrana sutrašnjice“ održan na Zlatiboru
U organizaciji ambasade Švedske u Srbiji na Zlatiboru je održan dvovnevni seminar na temu „Hrana sutrašnjice”. Predstavnici opština Zlatiborskog okruga sastali su se sa ambasadorom Janom Lundingom i predstavnicima Švedske razvojne agencije.
Ambasador Švedske Jan Lunding izjavio je da su imali razgovor sa predstavnicima sedam opština sa kojima je diskutovao šta je sve potrebno kako bi se proizvela zdrava hrana.
„Da bi bilo moguće proizvoditi zdravu i čistu hranu treba imati i čistu vodu. A da bi imali čistu vodu treba obratiti pažnju kako se reciklira, kako se radi sa otpadom i sa drugim faktorima od značaja za ekologiju u regionu”, rekao je Lunding.
Ambasador navodi da što se tiče trgovine u Švedskoj, sve maline koje se tamo mogu naći dolaze upravo iz Srbije.
„Prošle godine sam lično posetio jedno selo da bi video kako se ta malina vrlo efikasno i dobro radi, što je nama najbitnije”, rekao je Lunding i dodao da pored ove postoji je još jedan primer odlične saradnje između Švedske i Srbije.
„Preduzeće Tetra Pak koje je se nalazi u Gornjem Milanovcu, a koje je u vlasništvu Švedske, jedno je od većih preduzeća na svetu gde se proizvode pakovanja za mleko, sokove i hranu. To sastavlja veliki deo srpskog izvoza koji je od početka bio Švedska investicija”, rekao je ambasador i dodao da vide dobar potencijal i u budućnosti za saradnju.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović izjavio je da što se hrane tiče, oni se oslanjaju na tradicionalnu pripremu.
„Da bi mogli naše specijalitete da pripremimo kao što su radili naši predci, prvo moramo raditi na zaštiti životne sredine. Ako to ne učinimo, onda ne možemo izaći na svetsko tržište sa ovim stvarno kvalitetnim proizvodima, a radi se o suhomesnatim proizvodima”, rekao je Stamatović.
Sa Stamatovićevim mišljenjem složio se predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vašiljević koji je rekao da samo u zdravom okruženju može se dobiti zdrava hrana.
„Nadam da će u mojoj maloj opštini sve više biti razvijena proizvodnja zdrave hrane, kao što je i proizvodnja sireva. Mi smo poznati po Zlatarskom siru, a i po najvećoj proizvodnji heljde koja je neophodna u organskoj ishrani”, rekao je Vasiljević.
Menadžerka projekta „Hrana sutrašnjice” Birgita Tenander, izjavila je da je cela inicijativa oko projekta počela pre više od godinu dana.
„Imali smo otvoren poziv koji je trajao dve nedelje. Pozvali smo preduzetnike koji su imali priliku da kreiraju projekat, primetili smo kod svih njih postoji jako puno inicijativa i da se svi oni suočavaju sa istim izazovima bez obzira gde se oni nalaze”, rekla je Tenander i dodala da je za njih veoma važno da izađu iz glavnih gradova i okrenu ka regionima i selima.
„Mi znamo da se na selima proizvodi hrana. Ono što je naše iskustvo, jeste da nije neophodno da imate mnogo novca da bi ste uspeli. Sada postoji dobra savremena tehnika i inicijative i mi to podržavamo”, navela je Tenander.
Izvor: GZS i PP Media