U Priboju puštena u rad toplana na biomasu
Priboj – Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i predstavnik Razvojne banke Nemačke Rediger Hartman obišli su danas novoizgrađenu toplanu na biomasu u Priboju. Pored Malog Zvornika, ovo je jedina toplana u Srbiji na biomasu. Ministarka je istakla značaj prelaska na ovo gorivo u zaštiti životne sredine.
„Mislim da je jako važno za građane i jednog i drugog grada, ne samo što će energetski biti samodovoljni, što će moći da koriste lokalnu sečku kao osnovno gorivo u njihovim toplanama i samim tim imaju dobro grejanje 24 sata, nego će i ekološka slika izgledati drugačije. Кnkretno za Priboj to znači da će od 40 tona sumpordioksida doći na emisiju nešto manju od jedne tone, a negde za devedeset procenata će se smanjiti emisija ugljen dioksida” – rekla je Mihajlovićeva.
Realizaciju izgradnje postrojenja u Priboju i Malom Zvorniku omogućili su nemačka Vlada i Razvojna banka Nemačke. Projekti iz energetike koji se rade uz njihovu pomoć vredni su 1,4 milijarde evra. Ministarka je izjavila da je 400 miliona evra već utrošeno.
„Završili smo preko 400 miliona evra tih projekata , a oko 700 miliona se nalazi u radu, tako da kažem. Deset procenata srpskih toplana koriste ugalj i još deset procenata koriste mazut, to je nešto što moramo da sklonimo” kazala je Mihajlović i dodala da se uskoro pokreću radovi na toplanama na biomasu u Majdanpeku i Novom Pazaru.
Zelena agenda i korišćenje obnovljivih izvora energije je fokus saradnje nemačke i srpske Vlade, naveo je Rediger Hartman, predstavnik Nemačke razvojne banke.
„Nemačka Vlada je do sada uložila oko 1,5 milijardi evra u energetsku efikasnost u Srbiji i u tome podržavamo kompanije koje se bave daljinskim grejanjem već dvadeset godina. U tu svrhu smo uložili oko 100 miliona evra i podržali 26 opština. Program daljinskog grejanja je podržan sa 20 miliona evra uz grant od 2 miliona evra Nemačke razvojne banke i pet miliona evra od kancelarije SEКO, što dovodi ukupnu vrednost investicija u Priboju na 7,6 miliona evra, a u Malom Zvorniku na 2,5 miliona evra” – precizirao je Hartman.
Narodni poslanik iz Priboja Кrsto Janjušević istakao i ekonomski značaj prelaska sa fosilnih goriva na biomasu.
„Ova toplana će koristiti energent koji je jeftiniji i dostupniji, što je važno u oblasti ekonomije, a otvara se i podsticaj za nova radna mesta. Budite sigurani da ova Vlada neće stati ni na ove dve toplane, danas Priboj i Mali Zvornik, a u narednom periodu i na desetine novih” – rekao je Janjušević.
Realizacija ovog projekta u celosti rešava pitanje daljinskog upravaljanja grejanjem u gradu na Limu. Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović podsetio je da se u proces krenulo 2016. godine zamenom kotlarnice u starom Priboju, da bi uz pomoć Vlade RS preko Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima to isto uradili sa toplanom od 1, 8 kilovata koja greje kompleks škola.
„ Da nismo uspeli da privedemo kraju ovaj projekat, Priboj bi ove godine bio bez grejanja, s obzirom na decenijske probleme koje smo imali zbog dotrajale Fapove kotlarnice, isto takve mreže i loših podstanica, što nas je svake godine dovodilo u situaciju da razmišljamo da li će takav sistem izdržati grejnu sezonu” – kazao je prvi čovek opštine Priboj.
On je dodao da je u planu da se tokom sledeće godine kroz rekonstrukciju Doma zdravlja i bolnice zameni i njihova kotlarnica i tada će opština u celosti preći sa fosilnih goriva na biomasu.
PP Media